Кућа је изграђена на прекретници XIX и XX века. У монографији Бач-бодрошке жупаније, издатој 1909. године, тип куће са сунчаним забатом назива се сенћанским. Надаље, на типским пројектима, израђеним 1906. године, забати су од дасака, а форме су далеко једноставније. После 1914. године сунчани забати се више не граде. Зграда је од набијанице, влажна и доста дотрајала. Због тога је […]
Прочитај више
Након Велике сеобе 1690. године досељени Срби у Сенти подигли су своју прву богомољу западно од данашњег храма, при крају данашњег парка у центру града. Била је изграђена од набоја и плетера, а након градње нове цркве од тврдог материјала, на освећеном месту 1809. године постављен је крст, који је касније премештен у порту цркве. У попису становништва у Сенти […]
Прочитај више
Објекат је подигнут 1909. године по пројектима сенћанског архитекте BERENZENCZEY DOMONKOS-а, који је пројектовао и зграду Гимназије у Сенти. Грађевински предузимач је био SZÁRICH GEZA изабран 1908. године у време плебана GOZON ISTVÁNA-а. Простори Плебаније су били пројектовани на првом спрату, док је приземље било предвиђено за трговачки простор. Како је 1911. године изгорела црква „St. István”, половина приземља (лево […]
Прочитај више
Књижевник Стеван Сремац рођен је у Сенти 23.11.1855. године у кући бр. 4, у улици која данас носи његово име. Сремац има истакнуто место у српској књижевности. Књижевним делом је дао својеврсну слику друштвених прилика српског паланачког живота у Војводини на северу, преко Београда, до Ниша на југу. Традиционални, патријахални амбијент био је инспирација и хумористичка тема његових најпознатиојих дела […]
Прочитај више
Крајем XVII века долази до слабљења турске државе. Султан је нападом на Беч, желео да врати статус велике силе. Хришћанска Европа није могла дозволити пад главног града Хабзбуршке монархије и продор Турака дубоко у континент. У том циљу склопљен је савез Папске државе, Млетачке републике и Бечког двора под именом Света Лига. Султан Мустафа II је 1697. године темељно испланирао […]
Прочитај више
Романтичарске замисли, са прекретнице XIX и XX века, које су се испољиле у претераном украшавању фасада керамиком, осликавале су тежњу Едена Лехнера да и у градитељству створи национални стил. Еден Лехнер је увек међу својим ученицима истицао Белу Лајту (1873 – 1920) јер му није био обичан следбеник, него је вредности Лехнерове сецесије даље унапређивао и постао је једна од […]
Прочитај више
Стара Градска кућа у Сенти, за коју је камен темељац постављен 19. августа 1830. године, изгорела је 16. априла 1911. године истовремено када и црква „Szt. István”. По Записницима Градског већа Сенте, сазнајемо да је 1912. донета одлука да се распише јавни конкурс, за израду пројекта за нову Градску кућу. На конкурсу је прихваћен пројекат Фриђеша Ковача (KOVÁCS FRIGYES), архитекте […]
Прочитај више
У време пројектовања и градње своје породичне куће у Сенти 1896/97. године архитекта Владимир Николић био се већ прочуо изградњом репрезентативног Патријаршијског двора у Сремским Карловцима (грађен 1892/93. године). Након боравка у Бечу ради студија, деветогодишњег рада у Министарству грађевина у Београду и преласка у Сремске Карловце почетком 1892. године, због посла на градњи Двора, вероватно је планирао да се […]
Прочитај више
Зграда у улици Ађанска (Лењинова) бр. 10 била је до 1977. године у власништву потомака Крсте Славнића, односно сестара Војиславе и Александре, рођ. Славнић, а од 8. августа 1978. године зграда је подељена на четири дела у власништву породица: Ћирић (Урош) Лазара, Касаш (Винце) Винцеа и Андрушко (Петер) Кароља, који су и данас власници овог објекта. По казивању старијих житеља […]
Прочитај више
Капела је посвећена св. Архангелу Гаврилу и лоцирана је у североисточном делу православног гробља у Сенти, у правцу исток-запад. Капелу је дао саградити Јаков Крагујевић 1868. године као помен на свог сина Милана, који је погинуо у револуцији 1848. године. Грађена је у необарокном стилу, приближно квадратне основе, са полигоналном апсидом на истоку и улазом на западу. На прочељу су […]
Прочитај више
