Сента

Articles from this Category

ЗГРАДА СА СУНЧАНИМ ЗАБАТОМ

Кућа је изграђена на прекретници XIX и XX века. У монографији Бач-бодрошке жупаније, издатој 1909. године, тип куће са сунчаним забатом назива се сенћанским. Надаље, на типским пројектима, израђеним 1906. године, забати су од дасака, а форме су далеко једноставније. После 1914. године сунчани забати се више не граде. Зграда је од набијанице, влажна и […]

Read more

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА

Након Велике сеобе 1690. године досељени Срби у Сенти подигли су своју прву богомољу западно од данашњег храма, при крају данашњег парка у центру града. Била је изграђена од набоја и плетера, а након градње нове цркве од тврдог материјала, на освећеном месту 1809. године постављен је крст, који је касније премештен у порту цркве. […]

Read more

ПЛЕБАНИЈА И МУЗЕЈ

Објекат је подигнут 1909. године по пројектима сенћанског архитекте BERENZENCZEY DOMONKOS-а, који је пројектовао и зграду Гимназије у Сенти. Грађевински предузимач је био SZÁRICH GEZA изабран 1908. године у време плебана GOZON ISTVÁNA-а. Простори Плебаније су били пројектовани на првом спрату, док је приземље било предвиђено за трговачки простор. Како је 1911. године изгорела црква […]

Read more

РОДНА КУЋА СТЕВАНА СРЕМЦА

Књижевник Стеван Сремац рођен је у Сенти 23.11.1855. године у кући бр. 4, у улици која данас носи његово име. Сремац има истакнуто место у српској књижевности. Књижевним делом је дао својеврсну слику друштвених прилика српског паланачког живота у Војводини на северу, преко Београда, до Ниша на југу. Традиционални, патријахални амбијент био је инспирација и […]

Read more

МЕСТО БИТКЕ КОД СЕНТЕ

Крајем XVII века долази до слабљења турске државе. Султан је нападом на Беч, желео да врати статус велике силе. Хришћанска Европа није могла дозволити пад главног града Хабзбуршке монархије и продор Турака дубоко у континент. У том циљу склопљен је савез Папске државе, Млетачке републике и Бечког двора под именом Света Лига. Султан Мустафа II […]

Read more

ВАТРОГАСНА КАСАРНА

Романтичарске замисли, са прекретнице XIX и XX века, које су се испољиле у претераном украшавању фасада керамиком, осликавале су тежњу Едена Лехнера да и у градитељству створи национални стил. Еден Лехнер је увек међу својим ученицима истицао Белу Лајту (1873 – 1920) јер му није био обичан следбеник, него је вредности Лехнерове сецесије даље унапређивао […]

Read more