СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА

8. новембра 2018.

Црква је подигнута 1822. године и грађена је са стилским карактеристикама класицизма. То је једнобродна грађевина подужне основе, складних пропорција, са припратом, наосом и пространим олтарским простором који је изнутра полукружан, а споља полигоналан и полуобличасто је засведена.

Централни део прочеља је са плитким ризалитом кога маркирају два пара тосканских пиластара над којима се уздиже троугаони тимпанон. Изнад улаза у храм је полукружно засведен прозор. Благо извијени калкани маркирани су са скромним акротеријима, а централно се уздиже звоник већих димензија. На њему је са сваке стране по један полукружно засведен прозор са жалузинама, а испод вишеструко профилисаног кровног венца звоника са све четири стране смештени су сатови. Капа звоника је опшивена лимом, а четверолучним извијеним крилима звоник је повезан са корпусом грађевине.

На бочним фасадама се налазе по четири прозора, са сегментним завршетком, смештена у вишеструко профилисане нише, надвишене касетираним луком и раздвојене тосканским пиластрима. У центру апсидалног зида налази се један прозор, такође са сегментним луком. Осим улаза на западној страни храма, улазни отвори се налазе и на северној и јужној фасади. Оба улаза су истакнута тосканским пиластрима и троугаоним забатима који су дограђени 1908. године како је записано у забату изнад врата.

Једини декоративни елеменат јавља се у виду плитких, праволинијских профилација у архиволтама бочних ниша и на бочним улазима. У поткровљу тече лагано профилисани равни венац који належе на полукапителе пиластара, а изнад њега, дуж целог поткровног платна тече низ триглифа и цветних мотива смештених у поља метопа. Унутрашњи простор подељен је на четири травеја наглашеним пиластрима.

Двосливни кров цркве је прекривен бибер црепом. У цркви се налази високи класицистички конципиран иконостас. Иконе је радио Никола Алексић 1839. године. На иконостасу се налази 58 икона распоређених у четири зоне. Иконе су сликане уљаним бојама на дрвеној подлози.

На Богородичином трону су две иконе, Богородица на престолу и Бекство у Египат а на Архијерејском трону је икона Св. Никола.

На сводовима је сликарство из 1908. године, рад непознатог аутора, али је врло вероватно да се под овим слојем налази старији који је можда рад Николе Алексића, као и слике на бочним зидовима, које су својевремено поправљане, али су више сачувале оригиналности.

На своду над солејом је приказан Господ Саваот. У дугом травеју су јеванђелисти, а у средини Св. тројица. У трећем травеју је био приказ Христа који благосиља пет хлебова и две рибе и Васкрсење Лазарево, а у четвртом пољу су Лот и његове кћери.

Године 1986/87. обнављањем унутрашњости цркве, без стручног надзора, у трећем и четвртом травеју је сликарство прекречено.

На северном зиду храма исти сликар је насликао две сцене: Повратак Јаковљев и Каменовање светог Стефана.

На јужном зиду су сцене: Жртва Аврамова и Христ спашава апостоле на мору.

На балкону хора су представљени: Христос и Марија Магдалена и Христово јављање Никодиму.

Српска православна црква св. Арханђела Михаила и Гаврила у Банатском Аранђелову, својим монументалним димензијама, али складном и једноставном архитектуром припада типичним примерима црквеног градитељства прве половине XIX века у Војводини које је обележено стилом класицизма.