ШУЛПЕОВ ДВОРАЦ

8. новембра 2018.

О породици Сервијски највише података нам даје Васа Стајић у свом делу „Новосадске биографије” где наводи да је у Новом Саду живела цинцарска породица Сервијски, позната по томе што је основала један од највећих наших стипендијских фондова из чијих средстава су ишколована велика имена српске интелигенције. Њихови преци звали су се Ђурковићи, од којих се зна за два брата Аксентија и Манојла. Аксентијев син, Марко Сервијски спомиње се 1774. године у актима Новосадског магистрата, као угледни грађанин, који већ 1782. године купује спахилук Турску Кањижу (данас Нови Кнежевац) и том приликом је приредио свечаност уласка у посед (statutio). У свом тестаменту из 1792. године установио је стипендијску задужбину за школовање младежи свога народа. За свога живота дао је саградити 1793. године један од најлепших двораца у Војводини, дворац у Новом Кнежевцу.

Након смрти Марка Сервијског велико имање је наследио његов син Ђорђе, који се спомиње 1838. године као власник дворца. Како је био без потомака наследила га је нећака Катарина, удата најпре Schulpe а затим за Ритмајстера Лукача. О њој је Милан Савић забележио да је добро знала српски, док су јој деца српски само разумела, а говорила су немачки. Дворац Ђорђа Сервијског припао је Виљему Шулпеу.

Дворац је слободностојећи, једноспратни објекат, основе у облику правоугаоника, грађен са стилским карактеристикама позног барока и припада групи раскошније грађених двораца тог времена, чија је целокупна запремина уклопљена у габарит основе. Прочељем доминира централни ризалит који излази из равни саме основе. На спрату је балкон са декоративно изведеном оградом од кованог гвожђа. У кровној зони ризалит завршава са барокном атиком у којој је у рељефу изведен грб породице Сервијски. Репрезентативност објекта наглашава и богата малтерска пластика сконцентрисана око отвора на самом спрату објекта, као и профилисани кордонски и поткровни венац. Пројектант у свом задатку једнаку пажњу посвећује и дворишној фасади конципирајући је у строгој симетрији, са централним већим отвором и по четири мања отвора са сваке стране. На тај начин формиран је трем, а сви отвори у приземљу су сегментног, профилисаног завршетка. Величини отвора у самом трему одговарају двокрилни, удвојени прозори на спрату, одвојени пиластрима који прате осу стубова трема. Централни трокрилни прозор на спрату одговара по својој ширини централном улазу у самом трему. Прозори спратног дела завршавају лучно и уситњене су поделе окана. У мансардно узвишеном делу крова централно је постављена степенаста атика у ширини три отвора. Кров је сложен, прекривен бибер црепом, а вазе постављене на угловима кровних линија дају импозантан изглед самом објекту.

Према свом изгледу, пропорцијама, распореду просторија и богатством инвентара којим је дворац био испуњен (3000 томова књига, лепи примерци кованог сребра, богата збирка оружја, те стилског намештаја и др.) дворац представља изузетно вредан објекат познобарокне стилске оријентације сачуван у изворном изгледу.