ОЛАЈНИЦА ИЗ ОБИЛИЋЕВА

8. новембра 2016.

Зграда је изграђена у стилу класицизма. У Новом Кнежевцу постојало је више олајница. До данас очувана је само олајница у власништву Кароља Чепеа. Ова олајница представља ретко сачувани, стари млински објекат, чији је некадашњи привредни значај био велики. Уље које је олајница производила, односно „олај„ био је важан за људску исхрану, јер је замењивао маст. Олајница је престала да ради 1941. године. Према усменом казивању олајница је купљена у Бочару и стара је око 200 година. Била је једно време у власништву Друштва Јевреја, које ју је продало 1877. године, а 1885. године пренета је на данашње место. Тадашњи механизам олајнице био је састављен од дрвених делова. Гвоздена преса олајнице купљена је у Сегедину и донета око 1888. године.

Олајницу сачињава механизам смештен у две просторије које су везане заједничким зидом. Главни делови механизма олајнице су: коло-хоризонтално, млин, казан са мешалицом и преса. У једном одељењу је коло хоризонтално постављено, а у другом млин, казан са мешалицом и преса. Главни део олајнице је поменути хоризонтални точак преко кога се покретачком снагом коња, покрећу сви остали делови.

Паралелно са покретањем поступка заштите, механизам олајнице је пренесен у фабрику „Лепенка”. Деведесетих година прошлог века покренута је нова иницијатива да се иста пренесе у Музеј индустрије у Београду, али због неслагања стучњака то није учињено. У међувремену, механизам је потпуно девастиран, а остаци делова се налазе у дворишту Народне библиотеке. Нажалост од преосталих делова није могуће реконструисати механизам.

0001