РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА СВ. ТРОЈСТВА

15. новембра 2018.

Римокатоличка црква у Чоки саграђена је донаторством племићке породице Марцибањи. Име пројектанта није нам познато, али се претпоставља да је црква изграђена, као и десетине цркава на овом подручју, према стандардним типским пројектима оствареним у одговарајућим службама државне управе. Пројектанти су вероватно припадали кругу Дунавске барокне градитељске школе (Donau-Barock-Bauschule). Спомиње се име ЈосипаТалера, главног инжењера бироа у којем су рађене две врсте типских пројеката: са елементима који су храму давали изглед богатства и раскоши, и друга врста са нешто скромнијим елементима. Као богата племићка породица Марцибањи одлучила се за градњу цркве у Чоки, а нарочито је посветила пажњу уређењу ентеријера.

Из црквеног летописа сазнајемо да је 1783. године Лајош Марцибањи тражио од Бечке коморе дозволу да оснује плебанију и стан за учитеља. Већ наредне 1784. године подигнута је капела. Пошто није могла да задовољи потребе верника, 1803. године постављен је камен темељац за градњу цркве која је лоцирана у близини самог каштела и стана свештеника. Године 1808. умро је Лајош Марцибањи, велики донатор црквене изградње, а њега су наследили његови синови Леринц и Јанош. Изградња цркве је завршена 1808. године како је и записано у тимпанону изнад улазних врата. За опремање цркве Марцибањи-Леринц одлази у Беч 1810. године и купује слике, мобилијар и остале црквене утвари, потребне за одржавање служби.

Црква је грађена у периоду прелаза стилова, пратећи токове стилских преображаја од барока ка класицизму, што је нарочито видљиво у појединим декоративним елементима, који су карактеристика тог „copf ” стила. То је једнобродна издужена грађевина са полукружном олтарском апсидом и високим звоником који се уздиже изнад прочеља. Репрезентативни изглед постигнут је богатом архитектонском декорацијом на западном прочељу. Главни улазни портал, уоквирен је полустубовима који носе тимпанон, истакнут је монументалним прислоњеним пиластрима, флорално орнаментисаном траком и тимпаноном на који се надовезује зид забата. Са обе стране улаза смештена је по једна полукружна ниша са слободном скулптуром светитеља.

Са једноставних и равних спољашњих бочних зидова прелази се у унутрашњост храма где је сва пажња посвећена на распоред богатства барокне пластике, ритмичног понављања лукова и сферних сводова над свим травејима и олтарским простором.

У унутрашњости цркве изграђена је крипта породице Марцибањи. Надгробне стеле чланова породице, настале између 1812 и 1870. године дело су непознатих класицистичких мајстора из Беча и Пеште. Сликарски радови у храму изведени у духу најбољих барокних остварења, приписују се радионици Паула Трогера, професора бечке Академије и једног од водећих бечких сликара с почетка XVIII века. Оснивач цркве је приликом градње поклонио три велике слике, чисто барокне по третману, колориту и сенчењу. Све три слике су великих димензија, сликане уљем на платну. Рад су непознатог уметника. По предању, слике су донесене из Жупе Трентиште, одакле је и оснивач, а по Боровском, оне су купљене из Државног трезора у Бечу.