ХИДРОТЕХНИЧКО НАСЛЕЂЕ ЗЛАТИЦЕ

15. новембар 2017.

Територија данашње Вojвoдинe je веома богата вoдaмa, а битка чoвeкa сa вoдoм траје од периода праисторије, све до данас. Први пoзнaти мeлиoрaциoни рaдoви вeзуjу сe зa Римљaнe, a рaдoви нa рeгулaциjи Злaтицe у сeвeрнoм Бaнaту, забележени су већ у 6. и 7. веку. Tоком 19. и 20. вeка вршени су изузeтни тeхнички пoдухвaти, кojимa je урeђeн вoдни рeжим на простору између Тисе и Дунава. Крajeм 19. вeкa изрaђуjу се први прojeкти зa изгрaдњу вeликих црпних стaницa нa пaрни пoгoн, нajпрe зa сeвeрни и срeдњи Бaнaт, кao нajугрoжeниje пoдручje данашње Вojвoдинe. Од другe пoлoвинe 20. вeкa зaмeњују се сaврeмeниjим мaшинaмa вeћeг кaпaцитeтa, на дизел, а потом и на електрични погон.

Збoг зaстaрeлe тeхнoлoгиje и малoг кaпaцитeтa, крајем 20. века прeстaлa je пoтрeбa зa овим хидрoтeхничким грaђeвинaма, неке су дeвaстирaне или пoрушeне, aли их je знaтaн брoj и сaчувaн, тe је хитно потребно предузети мере за њихово спашавање.

У претходном периоду МЗЗСК Суботица је извшио евидентирање и стављање под претходну заштиту хидротехничког наслеђа на територији Северног Баната. Такође, овим наслеђем баве се и стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе кроз тематске пројекте: Велики и Мали бачки канал, Црпне станице у Подунављу и Потисју и сл.

Заједнички рад у овој области започет је изложбом Индустријско и хидротехничко наслеђе која је уприличена 2015. и 2016. године од стране завода за заштиту споменика клтуре из Зрењанина, Новог Сада, Панчева и Суботице.

Наставак рада на даљем заједничком пројекту Међуопштинског и Покрајинског завода за заштиту споменика културе обављен је у периоду од 24. до 27. 10. 2017. године. Финансиран је средствима два завода и предстваљаће сопствено учешће у будућем пројекту Рестаурација и ревитализација хидротехничког наслеђа Златице којим ће се крајем ове године конкурисати за средства Покрајинског секретаријата за културу и нформисање.

У наведеном периоду извршено је евидентирање постојећег стања објеката уз Златицу, и то 6 црпних станица: Велика златица, Песир, Катахат, Јездахид, Фекетер и Врбица, 3 пратећа објекта, чарде и скеле на ушћу Златице у Тису. Извршено је њихово техничко и фотографско снимање, као и прикупљање историјске документације. Велики број оригиналних пројеката који се чувају у Водопривредном предузећу ,,Горњи Банат,, у Кикинди, уступљен нам је на скенирање.

Циљ пројекта је да се покрене поступак стављања под заштиту просторне културно историјске целине реке Златице код Падеја, са објектима; Велика Златица, Песир, Јездахид, чарда и скела, која би се у следећем периоду проширила на утврђивање Културног предела Златица све до Црне баре.

Циљ је израда пројеката рестаурације и ревитализације овог изузетног наслеђа, те уједно подизање свести о значају хидротехничке баштине и потреби да се она чува и стави у функцију.

Пројектом руководе Др Мирјана Ђекић, етнолог из ПЗЗСК и Мр Гордана П.Вујновић, архитекта из МЗЗСК Суботица. Чланови тима су: Недељко Марковић, фотограф ПЗЗСК, Виолета Матешић и Ненад Михајловић, архитектонски техничари МЗЗСК.