Индустријски објекат Тerra – Kикинда

16. марта 2018.

Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица покренуо је поступак заштите на индустријском објекту старе црепане у којој се налази вајарски центар ТЕРРА. У пројекат су укључени мр Маја Ракочевић Цвијанов – вајар конзерватор, Ивона Киш Малиновић – арх. техничар – конзерватор, Саша Гредељевић – арх. техничар – конзерватор, Жељко Вукелић – фотограф и Тимеа Нађ, арх. техничар – конзерватор.
Индустријски објекат у коме се налази вајарски центар Тerra Kикинда, налази се на адреси Данила Косића бб, у Кикинди.
Први поуздани подаци о простору на којем се налази вајарски центар Тerra потичу из 1904. године и о њима сазнајемо из Историјског архива Кикинде, на основу истраживања стручних сарадника – Срђана Сивчева и Слободана Станића. „Извесни Милан Туцаков (пекар) и његова жена Стана Павков, почетком 1904. године, основали удружење са још неколико лица, за управљање парним млином. Предузеће се успешно ширило и на простору данашњег вајарског центра Тerra, изграђен је цигларско – црепарски погон у власништву деоничарског друштва које је покренуо Милан Туцаков. Власници се мењају, да би 1929. године црепана и циглана припалала индустријалцима из Ниша – Велимиру Јованчићу и Милораду Ристићу, по којима ће фабрика добити име „Јованчић и Ристић“. Након завршетка Другог светског рата – 1946. године од кикиндских црепана и циглана формирано је јединствено предузеће – индустрија цигле и црепа „Тоза Марковић“. У оквиру фабрике „Тоза Марковић“, бивша циглана „Јованчић и Ристић“ постала је познати Погон II.“
Од 1982. године на том простору се одржава познати међународни симпозијум Тerra, у оквиру вајарског центра Кикинде.
По својој намени комплекс црепане припада групи објеката техничке културе, односно индустријском наслеђу. Комплекс чине главни објекат у ком је сачувана јединствена пећ за печење црепа, а изнад су биле сушаре са топлим ваздухом. Централни продор једог крила, у коме су смештени дрвени лифтови за довоз црепа, чини објекат симетричним. Дуж фасада у висини првог спрата су тремови које подржавају зидани стубови, квадратног пресека. Тремови су покривени плитким једноводним круговима, а служили су за одлагање непечених црепова. Унутрашњим простором доминира видљива кровна конструкција са масивним стубовима од опеке, који носе дрвену рампу са дрвеном оградом, на којој се некад довозио цреп. Главни објекат носи двоводни кров.
У окружењу објекта, по ивици парцеле су две дашчане сушаре и две шупе. На парцели је и голубарник, подигнут на четири стуба, са симетричним отворима за голубове. На травнатим површинама смештене су скулптуре од теракоте, велигог формата, које се периодично мењају, с обзиром да се вајарски симпозијум Тerra одржава сваке године. Tоком седамдесетих година срушен је димњак, а затим и једна мања сушара, због старости и дотрајалости.
Вредело би сачувати индустријски објекат, јединствен у нашој земљи, са дрвеним сушарама и лифтовима, старом пећи, голубарником и јединственом парцелом која у садејству са уметничком продукцијом активно живи.