УСПОМЕНА НА ГАБОРА ДЕМЕТЕРА (DÖMÖTÖR GÁBOR)

25. јануара 2019.

Габор Деметер архитекта конзерватор рођен је у Суботици 2. марта 1957. године. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Диплому архитекте стекао у периоду од 1975 до 1984. Године на Архитектонском факултету Београдског универзитета, пројектанстски смер.

У Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе радио је од 1985. године, као архитекта рестауратор, у периоду од 2003 до 2005 као шеф архитектонског одељења, са мањим прекидима, све до 2013. године када је отишао у пензију.

Делокруг њеовог рада обухватао је рестаурацију заштићених објеката и целина. Поред мађарског језика говорио је српски и енглески. Захваљујући великом радном искуству, лако се прилагођавао тимском раду. Имао је одличне организационе способности.

Био је учесник и лидер многих домаћих и међународних истраживачких програма. Међу њима се истиче свеобухватна студија о урбанистичком и архитектонском развоју Темишвара, Сегедина и Суботице, подржана од стране слободног универзитета из Прага Research Support Scheme (RSS) слободних универзитета (РСС). Био је члан председништва Националног комитета ICOMOS Србије.

На радном месту, он је увек био покретач иновација, а први рачунари су набављени на његову иницијативу. Користио је програме из Mikrosoft Office програмског пакета, као и програме за архитектонско пројектовање AutoCad и ArchiCad.

Његови слободоручни цртежи су права уметничка дела, али ни књижевност му није била страна. Његове збирке прозе и поезије су права посластица за сваког познаваоца уметности. У причама је уткан његов садржајан живот током којег је путовао широм света, био је у Јапану, у Северној Америци на Карибима, у Алжиру, у Тунису и ко зна где.

Потребне су нам странице за пописивање његових многобројних чланака. Први се појавио у часопису Új Symposio у Новом Саду 1984. године, под називом Ahol már a bagoly sem huhog (Тамо где више ни хук сове не чује). Следила је заједничка студија са Валеријом Беседеш ,, Етнопарк на Палићу,, објављена у часопису Üzenet. Уследиле су године рада на Синагоги и занесеност сецесијом, што доказују бројне студије на ту тему. Међутим, није са мање посвећености радио на Рајхл палати, дворцу Карас или Реформатској цркви у Старој Моравици. Свој рад је презентовао на домаћим и међународним саветовањима.

Његов живот је, нажалост, био кратак у годинама, али је заиста био богат садржајима, што би требало да буде утеха за породицу, пријатеље и колеге.

Геза Ваш