АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА И МЕЂУНАРОДНА ШКОЛА АРХЕОЛОГИЈЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДИШТЕ КОД ИЂОША

22. јула 2019.

Од 17. јуна до 14. јула Народни музеј Кикинда у сарадњи са Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица, Балканолошким институтом САНУ и Универзитетским колеџом Даблин реализује шесту годину пројекта Систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу.

Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Циљ ископавања ове сонде је прецизно дефинисање слојева, односно стратиграфије у овом делу неолитског насеља.

Ископавање на бронзанодопском делу локалитета дало је нове резултате о начину изградње ровова, односно одбрамбених система утврђења. Неки од тренутно ископаваних ровова су вероватно служили за дренажу и могу се датовати у период средњег века.

И током овогодишне кампање одвија се Међународна школе археологије на којој учествују студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, као и Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology). Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе. Током боравка у Србији, студенти су обишли и знаменитости Суботице и северне Бачке.

Да подсетимо, локалитет Градиште налази се на ободу атара села Иђош, око 7 км удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је, са прекидима, од периода средњег неолита до средњег века. У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере) и ране винчанске културе. Следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште, културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба поновног истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама, па је пројекат систематских археолошких истраживања стартовао у 2014. години.

До сада су у оквиру пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета.

Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице.