123

Археолози бржи од „Турског тока”

14. новембра 2019.

Траса магистралног гасовода угрожава девет локалитета на северу земље, те су стручњаци у кратком времену урадили заштитна ископавања и дошли до невероватних открића.

Cуботица – На простору северне Бачке и Баната од 1. октобра траје својеврсна археолошка моба током које је на девет локалитета радило 50 археолога, сарадника наших највећих културних институција, студената и помоћника. Радило се и под светлима рефлектора и викендом, како би се у кратком року од два месеца завршила заштитна ископавања на траси „Турског тока”. Оног тренутка када су се археолози склонили с локалитета, у слојеве прошлих култура постављена су знамења новог доба – велике цеви гасовода „Турског тока”.

„Траса гасовода од Бугарске до Мађарске границе, на територији која је у надлежности Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици, угрожава девет археолошких локалитета, и то четири у општини Кањижа, два у општини Сента и три у општини Ада”, објашњава др Неда Мирковић Марић, археолог конзерватор из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, која је руководила овим обимним заштитним археолошким истраживањима.

Археолози су добили рок од два месеца, на неким локалитетима и краћи, да обаве заштитна ископавања. Због тога је у помоћ позвала колеге, те су тако на различитим локалитетима ископавањима руководили др Мирослав Кочић из Београда, др Мирослав Марић из Балканолошког института САНУ, др Марко Јанковић из Археолошке збирке Филозофског факултета Универзитета у Београду, проф. др Перица Шпехар са Филозофског факултета Универзитета у Београду, Неда Димовски из Градског музеја у Суботици и Радован Сремац, виши кустос археолог из Галерије наивне уметности „Илијанум” Шид.

Ови локалитети су сада махом први пут истраживани, а мапирани су и откривени током рада на пројекту „Археолошка мапа северне Бачке”, који се реализује од 2017. године, и дошло се и до неких изненађујућих открића.

Налази до којих су дошли, истражујући само сонде у дужини од око 300 метара и ширине до шест метара, протежу се од неолита, бронзаног доба, античког доба и периода Сармата до раног средњег века. Једно од оних које представља археолошку сензацију јесте скривница ингота с локалитета 61 у Мартоношу. Реч је о оксиду метала који се струже и, разблажен водом, користи за премазивање керамике.

„За двадесет година бављења археологијом до сада сам видео тек делиће од неколико грама. Овде смо на једном месту, у јами прављеној посебно за њих, пронашли неколико десетина килограма и сада први пут видели како они изгледају у целини. Они су могли да се набаве само из централне Србије или Карпата и намењени су трговини или су овде чекали мајстора да их употреби”, објашњава др Мирослав Марић.

Археолози су сада први пут могли да виде да ови инготи имају облик кружне погаче с рупом у средини и претпоставља се да су били нанизани на уже или штап. На овом локалитету нађена је и јама с великим бројем животињских костију, пре свега глава које су обрнуто положене, те се претпоставља да су биле део неког верског обреда.

На већини локалитета археолози су наишли и на ископане ровове, а уз њих и рупе за дренажу, те се закључује да су од најранијих периода овим системом ровова одводили вишак воде.

Занимљив је и локалитет Црквено брдо код Сенте, у оквиру кога су пронађени остаци цркве и некрополе из средњег века, а ово је био посебно богат локалитет, где је пронађен велики број кућа, јама, ровова средњовековног насеља. Преко пута овог налазишта, опет, наишли су на моћно насеље из периода антике с налазима који припадају материјалној култури Сармата из античког периода.

Археолози су сондирали терен у ширини и на позицијама куда ће бити постављене цеви гасовода „Турски ток”, и ови „прозори” у прошлост указали су и у ком правцу треба да се раде нека будућа истраживања како би се склопила слика о насељима која су откривена.

Трагови прошлих култура на појединим местима налазили су се веома близу површинског слоја, што је доприносило њиховом уништавању, а читање временског низа није једноставно јер се структуре прошлости местимично преклапају. Археолози су сада задовољни богатством налаза, различитим стамбеним структурама које су документовали, остацима људских и животињских скелета, керамиком и металима и њихова обрада тек предстоји. „Током истраживања узимани су узорци за различите врсте анализа, за апсолутно датовање, палеоботаничке, антраколошке, геохемијске и друге, и њихове резултате ћемо добити након завршених истраживања на терену”, каже др Неда Мирковић Марић.

У плану је да по завршетку ових анализа буде урађена публикација у којој ће бити сабрани резултати истраживања, елаборати који би ове локалитете уврстили у непокретно културно добро, а Међуопштински завод за заштиту споменика културе планира и изложбу.

Autor slike: Aleksandra Isakov
Izvor: Politika (http://www.politika.rs/scc/clanak/441854/Arheolozi-brzi-od-Turskog-toka)