СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ДИМИТРИЈА

17. новембра 2018.

Село Бајша, удаљено неколико километара од Бачке Тополе, било је у XVIII веку у поседу племићких породица Зако и Војнић. Када су племићи из породице Зако саградили дворац на свом поседу, повезали су га кроз дворски врт са новосаграђеном православном црквом св. Димитрија. Црква је подигнута ктиторством Димитрија Зака, а њена градња завршена је 1818. године како стоји уписано изнад главног улаза. Стил ове грађевине, у спољашњим и унутрашњим облицима и декоративним детаљима, одржава архитектонске концепције доба у коме је настала. Црква је у основи једнобродна, на истоку са правоугаоним певницама које благо наглашеним луком излазе из основе наоса, те са полукружном апсидом у унутрашњости, а тространо завршеном са спољашње стране.

На западној фасади је плитак ризалит фланкиран пиластрима са полукапителима јонских завијутака. Изнад профилисаног архитрава је фриз са рељефним орнаментом, који се састоји од неизменично постављених усправних листова палмете и четрворолисне розете. Из прочеља се уздиже класицистички двоспратни звоник утопљен у забат на чијим су крајевима акротерије у виду ваза са гирландама, а забатни зид завршава се барокном линијом.

Бочне фасаде су са по две нише које маркирају лезене и надвишене су полукружним луковима, а у њима су високо постаљени сегментно завршени прозори. У поткровљу тече равно профилисани венац.

Једноставан, издужени унутрашњи простор храма пресведен је полуобличастим луцима и сферним сводовима. Луци се на бочним странама ослањају на удвојене класицистичке конзоле, које су подухваћене кратким архитравним градама. У западном делу наоса је хор, у приземљу засведен сферним сводовима и луцима, а на спрату је пуна зидана ограда облика неправилне извијене линије. Изнад отвора на хору су записане године 1854. и М А 1893, вероватно датуми обнове храма.

Иконостас је рад Јована Клајића из 1854. године, ђака бечке уметничке Академије. Иако је по образовању припадао кругу српских романтичара, он је у својим делима показао склоност према назаренима и класицизму. Потпис сликара налази се на икони Богородице са Христом која стоји на месту Богородичиног трона.

Икона у соклу нема, само постоје оквири у облику правилног овалног венца испреплетеног храстовим лишћем.

У цркви се чува икона Богородица са Христом – рад непознатог аутора, уље, дрво оковано сребром, дим. 14 х 19 cm. Мада је у питању техника искуцавања сребрног лима, мотиви су врло прецизно изведени и правилно обликовани. Рад је настао свакако најкасније у првој половини XVIII века и можда је руске провенијенције.

Неколико икона на стаклу по композицији, обликовању фигура и тамном инкарнату указује на рад из XVIII века.

У цркви је сачувано и стављено под заштиту неколико предмета примењене уметности и то: петохлебница, кадионица и сребрна посуда за новац које су цркви поклонили оснивачи Димитрије и Екатерина Зако приликом завршетка градње цркве 1818. године, као и два надгробна споменика породице Зако.