Етнологија

ВЕТРЕЊАЧА

Ветрењача у Оборњачи према усменом предању изграђена је деведесетих година XIX века за породицу Габора Пастиана. Била је у функцији до 1966. године, када је умро њен последњи власник Јожеф Пастиан. Према сећању овдашњих житеља, од тридесетих година ветрењачу су користили за млевење кукуруза, изузев за време Другог светског рата, када су наново млели житарице. […]

Read more

ВЕТРЕЊАЧА

Осамдесетих година XIX века, у атару Орома радило је 11 ветрењача. На крају XX века остала је само једна, такозвана „bajus” ветрењача, која је изграђена шездесетих година XIX века. На сандуцима за брашно је био урезан датум изградње. Ветрењача је раније стајала у Ушторки. Њен власник, надајући се бољој заради, унутрашњу опрему млина је демонтирао […]

Read more

ВОДИЦА НА ТЕКИЈАМА БОГОМОЉА „ВОДИЦА” ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

Водица је смештена на зараван подно насипа, око 3 km јужно од Кикинде. Ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, „конаке” укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. Судећи по натпису на крсту, целина је освећена 1867. године, након изградње данашње цркве, у народу зване […]

Read more

ВОДИЦЕ ПОСВЕЋЕНЕ ВЕЛИКОЈ ГОСПОЈИНИ

Културно добро се састоји из православне капеле са бунаром и крстом, и католичке капелице са бунаром и распећем. Православна капела је изграђена 1885. године, а реновирана је 1900. године. Капела је наново изграђена у стилу неовизантије 1940. године, према пројектима Драгутина Молцера. Ово је последњи неовизантијски храм на тлу северне Бачке, који је грађен пре […]

Read more

ЗГРАДА СА СУНЧАНИМ ЗАБАТОМ

Кућа је изграђена на прекретници XIX и XX века. У монографији Бач-бодрошке жупаније, издатој 1909. године, тип куће са сунчаним забатом назива се сенћанским. Надаље, на типским пројектима, израђеним 1906. године, забати су од дасака, а форме су далеко једноставније. После 1914. године сунчани забати се више не граде. Зграда је од набијанице, влажна и […]

Read more

КОЛАРСКО-КОВАЧКА РАДИОНИЦА

Објекат у којој је смештена коларско-ковачка радионица, коју су основали браћа Егри у последњој четвртини XIX века, грађена је у стилу еклектике. Пројектована је по тада важећим прописима за индустријске објекте. Састоји се од коларско-ковачке радионице са алатима и примерима готових производа. Грађена је опеком као приземна зграда правоугаоне основе, покривена бибер црепом. До шездесетих […]

Read more

КУЋА КРНАЈСКИХ

Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Временом, уз њу је у дубини парцеле, дограђена соба и летња кухиња у ширини трема, а потом и друге просторије које су биле самосталне зграде. Као карактеристичан споменик народног градитељства северне Бачке и последња изворна кућа панонског типа […]

Read more

КУЋА У УЛИЦИ ПЕРЕ СЕГЕДИНЦА

Стамбена зграда карактеристичан пример панонско-војвођанске куће. Саграђена је 1878. године. Припада типу „швапске куће” и има све њене одлике као што је улаз у кућу преко три степеника са улице. Са дворишне стране је гонг, са кога се улази у све просторије. У собама су пећи са банком, а у кухињи је зидани шпорет. Кућа […]

Read more

МАГАЗИН ЗА ЖИТАРИЦЕ

Зграда је једноспратна, импозантног изгледа и складних пропорција. Сви елементи конструкције, како зидане, тако и дрвене, веома су масивни. Примарна конструкција грађена је опеком старог формата, а кровна конструкција и међуспратне конструкције ношене на стубовима су дрвене. Зграда има пет корисних етажа: подрум, високо приземље, први спрат, а под косим двоводним дрвеним кровиштем-прво и друго […]

Read more

ОЛАЈНИЦА ИЗ ОБИЛИЋЕВА

Зграда је изграђена у стилу класицизма. У Новом Кнежевцу постојало је више олајница. До данас очувана је само олајница у власништву Кароља Чепеа. Ова олајница представља ретко сачувани, стари млински објекат, чији је некадашњи привредни значај био велики. Уље које је олајница производила, односно „олај„ био је важан за људску исхрану, јер је замењивао маст. […]

Read more

САЛАШ НА ВЕРУШИЋУ

Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови ископан је бунар и подигнут ђерам. Таква је била пракса свих градитеља, пре него што би започели зидарске радове, обезбедили би воду. Отац садашњег власника је погинуо 1915. године. Домаћица се није удавала и зато су значајне промене на салашу […]

Read more

САЛАШ НА НОСИ

На основу компарације са сличним салашима на суседном лудашком шору, стамбена зграда, штала и магазин за жито су највероватније подигнути на почетку XX века. Остале зграде су могле бити касније зидане. Првобитна стамбена кућа је била са тремом. Шездесетих година трем је претворен у оставу и у предсобље. Између озиданих стубова трема постављени су трокрилни […]

Read more

САЛАШ ОРЛУШКОВ

Салаш Орлушков је настао крајем XIX века као салашарско станиште са једном зградом-салашем која је уједно коришћена у стамбене и економске сврхе. Под истим кровом налазиле су се штала и кућа подигнута око 1870. године. Изградњом нове салашарске зграде 1900. године, штале и других помоћних економских зграда: подрума, чардака и голубарника, уз каснију изградњу летње […]

Read more

СВ. ТРОЈСТВО

„Свето тројство” је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре у пешчару изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока […]

Read more

СЕОСКА КУЋА

Панонска кућа је сазидана 1843. године (на греди постоји запис). Кућа има одлике старог народног градитељства, карактеристичног за подручје Војводине: зидови од набоја, дрвена кровна конструкција, чији су елементи причвршћени дрвеним клиновима и кровни покривач од трске. Има традицинални троделни унутрашњи простор, који чине предња и задња соба са кухињом између. У једној соби је […]

Read more

СУВАЧА

У Кикинди на углу Немањине и Моравске улице налази се сувача, сада једини објекат ове врсте у Војводини. Деветнаестог априла 1889. године Макса Адамов из Кикинде купио је од Паје Адамова из Кикинде за суму од триста форинти, празан плац, површине од 250 хвати и неколико година га искоришћавао као башту. Тачно после десет година […]

Read more

ТРИНАЕСТ БУНАРА

У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са […]

Read more

ШКОЛА У АТАРУ АДЕ

Године 1883, Градско веће Сенте доноси одлуку о изградњи шест салашких школа. Изградња ових школа је започета 1884. године, а настава је почела већ следеће године. За изградњу сваке школе купљен је плац, површине по пола „ланца” земље. Извођење радова је поверено Иштвану Грундбеку, грађевинском предузимачу. Од ових шест школа, једино је школа у атару […]

Read more

ШТАЛА У БАЧКОМ ДУШАНОВУ

Шталу је пројектовао на прекретници XIX и XX века архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при […]

Read more