Осамдесетих година XIX века, у атару Орома радило је 11 ветрењача. На крају XX века остала је само једна, такозвана „bajus” ветрењача, која је изграђена шездесетих година XIX века. На сандуцима за брашно је био урезан датум изградње. Ветрењача је раније стајала у Ушторки. Њен власник, надајући се бољој заради, унутрашњу опрему млина је демонтирао и пренео на Велики пут. […]

Објекат је изграђен 1854. године, као „Нова српска православна народна школа”, средствима црквене општине. Грађена је као приземни објекат правоугаоне основе, постављен на углу двеју улица, са функционалним решењем основе у којој се по дужини издвајају учионички део и учитељски стан потпуно одвојен од ученичког дела пролазом од улице ка дворишту. У скромној декорацији фасада видљив је утицај класицизма. Поред […]

Насеље Мартонош се први пут помиње у писаним документима половином XIV века. За време турске доминације овим крајевима, насеље је забележено у дефтерима 1554. године. У периоду после одласка Турака, Мартонош је постао војно-граничарско насеље у саставу Потиске војне границе. Од 1774. године насељавају га Мађари. За време Ракоцијеве буне од 1703-1711. године и у време буне 1848. године, насеље […]

Из Записника са седнице Црквеног одбора српске православне црквено школске општине у Мартоношу, одржаном 28. фебруара 1896. године сазнајемо да је по жељи Наташе (Нате) Шећеров, рођене Добрички у Мартоношу, дозвољена градња капеле посвећене Великомученику Георгију на православном гробљу у Мартоношу. Како Наташа Шећеров није имала потомака, а од 26. године је остала удовица, опуномоћила је свога нећака Влајка Угљешина […]

Убрзаним развојем грађанске класе крајем XIX века се јавила тежња за боравком у природи, те су се по угледу на градове Европе формирали народни паркови, излетишта, летовалишта и бање. На југоисточном ободу насеља Кањиже је већ седамдесетих година XIX. века уређен Народни парк (Néppark). Плански формиране цветне леје, травњаци и дрвореди који су пружали пријатну хладовину за одмор, шетњу и […]

Према Летопису Српске православне црквене општине у Кањижи, прва црква подигнута је на месту ушћа потока Киреш у Тису, а била је грађена од плетера. Срби су је подигли након доласка у ове крајеве, Великом сеобом под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. На месту старог храма 1773. године започета је градња нове цркве од тврдог материјала, по типском пројекту Бечког двора, […]

Каштел Карас у Хоргошу саграђен је за чланова породице Карас, након што је пустара Хоргош 1764. године издвојена из Војне крајине. Једну половину поседа откупио је Мартонош, а другу су поделили Зигмонд Андрари и Миклош Карас, главни бележник Сегедина. Карас је 1751. године откупио Андраријев део и почео са насељавањем овог дела пустаре. Градња цркве уследила је 80-тих година XVIII […]

Железничка станица крајем XIX века Хоргош-Камараш припадао је велепоседнику Гези Карасу (Кárász Gézа). После његове смрти је земљиште око уређеног парка и језера испарцелисано. Многе становнике Сегедина, најближег већег града је привукла лепота шуме на Камарашу, те ту граде летњиковце. Крајем XIV века су изграђене виле и неопходни купалишни објекти. Након Првог светског рата, Камараш-купалиште је изгубило своју функцију. Дошло […]

Железничка станица Хоргош Камараш је спратна зграда правоугаоне основе са приземним тремом-чекаоницом, подужно постављена уз пругу. Зграда железничке станице изграђена је 1887. године, две деценије након проласка првог воза пругом Суботица- Сегедин (1869. године), а упоредо са настанком излетишта Хоргош Камараш, насеља са низом летњиковаца на простору палићких винограда. У обликовању железничке станице се прожимају стилске одлике еклектике и сецесије. […]

Зграда је једноспратна, импозантног изгледа и складних пропорција. Сви елементи конструкције, како зидане, тако и дрвене, веома су масивни. Примарна конструкција грађена је опеком старог формата, а кровна конструкција и међуспратне конструкције ношене на стубовима су дрвене. Зграда има пет корисних етажа: подрум, високо приземље, први спрат, а под косим двоводним дрвеним кровиштем-прво и друго поткровље. Магазин је настао у […]

Локалитет се налази у атару села Хоргош, око 300 m северно од железничке пруге Суботица – Хоргош. Заштитним ископавањима откривени су темељи цркве са торњем који је призидан уз западни зид. Темељи храма рађени су у техници трпанца, од ломљеног камена везаног размућеном глином. На већем делу основе сачувана је само набијена глина са ситнијем шљунком и ширини зида (1m). […]