Општина Суботица

Непокретна културна добра: укупно 76.

  • просторно културно-историјска целина 1
  • просторно културно-историјска целина од великог значаја 1
  • археолошко налазиште од великог значаја 1
  • знаменито место 2
  • знаменито место од великог значаја 3
  • споменика културе 51
  • споменика културе од великог значаја 15
  • споменика културе од изузетног значаја 2

Кућа Ђуре Манојловића

Последња зграда у низу Корзоа, са десне стране идући од центра настала је према пројектима Титуса Мачковића 1881. године. То је слободностојећа породична палата Ђуре Манојловића, грађена у стилу еклектике, настала по принципу ређања архитектонских кубуса у складно укомпоновану целину. Ови кубуси, асиметрично постављени, стварају игру истурених и увучених маса, допуњавају је полустубови, пиластри и густи ред поткровних конзола које […]

АРХ. ЛОКАЛИТЕТ ПЕРЕШ

Археолошки локалитет се налази на песковитом узвишењу поред Лудашког језера, североисточно од Суботице. Приликом истраживачких радова 1951. године, установљено је налазиште у слоју леса у којем се запажају трагови ватришта. Пронађена су артефакта чија културна припадност није одређена. Пешчано тло око језера начето је еолском ерозијом, тако да су на површину доспели предмети микролитске индустрије са карактеристичним геометријским облицима. Поређењем […]

ВЕЛИКА ТЕРАСА

Велика тераса је централни објекат некадашње бање, како по својој локацији, тако димензијама, архитектури и функцији. Изграђен је у периоду од 1909. до 1912. године по пројектима Комора Марцела и Дежеа Јакаба из 1908/09, архитеката из Будимпеште, у стилу мађарске варијанте сецесије. Локација објекта је уз Алеју формирану од сегединског пута до обале језера, а ближе језеру, на месту где […]

ВОДИЦЕ ПОСВЕЋЕНЕ ВЕЛИКОЈ ГОСПОЈИНИ

Културно добро се састоји из православне капеле са бунаром и крстом, и католичке капелице са бунаром и распећем. Православна капела је изграђена 1885. године, а реновирана је 1900. године. Капела је наново изграђена у стилу неовизантије 1940. године, према пројектима Драгутина Молцера. Ово је последњи неовизантијски храм на тлу северне Бачке, који је грађен пре Другог светског рата. Католичка капелица […]

ВОДОТОРАЊ

На северној обали језера Палић су лоцирана три кључна објекта летовалишта-Водоторањ, Велика тераса и Женско купатило. Грађена су на прекретници векова XIX у XX, у духу сецесије „младих” по пројектима будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба из 1909. године. Купалиште је отворено 1912. године. Изграђен је као вишенаменски објекат – Водоторањ, капија летовалишта, и трамвајска станица за електрични трамвај […]

ВОЈНИЋ ПАЛАТА

Из обимног низа најамних палата са краја XIX и почетка XX века које су се градиле у центру града, издваја се једна, како по неуобичајеној архитектонској композицији тлоцрта, тако и по пластичкој декорацији и колориту фасаде. Навикли смо да у еклектичком шаренилу најчешће срећемо зграде конципиране у стилу италијанске ренесансе или необарока. Понегде се појављује понеки објекат романтике, а највише […]

ГАЛЕРИЈА „ др ВИНКО ПЕРЧИЋ”

Објекат је подигнут за др Михаља Гереба крајем XIX века, према пројектима будимпештанског архитекте Дежеа Јакаба. Пројекат је изведен 1894. године и убраја се ране радове овог изузетног архитекте који је објекат осмислио са посебним акцентом на декоративној компоненти изведеној у духу необарока. Приземна, породична кућа, лоцирана је на углу улица Максима Горког и Бледске и има основу латиничног слова […]

ГИМНАЗИЈА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ”

Зграда старе гимназије у Суботици била је изграђена још 1817. године, али је Градски сенат 1895. године донео одлуку о градњи новог објекта, по пројектима Ференца Рајхла, а грађевински предузимач био је Карољ Молцер. Градња је отпочела 1896. године, а објекат је коначно предат на употребу 1900. године. Овај импозантан објекат Рајхл је осмислио у духу позног барока који је […]

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА НАЦИОНАЛНА КАСИНА

Објекат је завршен 1896. године и до данас је сачувао свој изворни облик и представља један од најмаркантнијих примера еклектичке архитектуре у граду. Настао је обновом и доградњом стогодишње барокне курије суботичке фамилије Скендеровић. Објекат је фронталним блоком окренут тргу, а бочним крилима се протеже улицама Браће Радића и Цара Душана, формирајући неправилни трапезоидни облик основе. Пројектант овог здања је […]

ГРАДСКА КУЋА

Стара Градска кућа у Сенти, за коју је камен темељац постављен 19. августа 1830. године, изгорела је 16. априла 1911. године истовремено када и црква „Szt. István”. По Записницима Градског већа Сенте, сазнајемо да је 1912. донета одлука да се распише јавни конкурс, за израду пројекта за нову Градску кућу. На конкурсу је прихваћен пројекат Фриђеша Ковача (KOVÁCS FRIGYES), архитекте […]

ГРАДСКО ЈЕЗГРО СУБОТИЦЕ

Градско језгро Суботице је проглашено за просторну културно – историјску целину 1986. године (решењем МЗЗСК Суботица бр. 101-4 од 13.12.1986.), а утврђено је за градско језгро од великог значаја 1991. године (Сл. лист СРЈ 25/91). Историјско језгро Суботице налази се на територији Општине Суботица, обухвата централни део насеља, у следећим границама: са истока – границу чини пруга од Змај Јовине […]

ГРОБНИЦА БЕЛЕ ФАРКАША

Бела Фаркаш, син кларинетисте Акоша Бућкаија и младе певачице пештанске опере Нели Габош, родио се 24. фебруара 1894. године у Ријеци. Презиме Фаркаш добио је удајом његове мајке за суботичког инжењера Јожефа Фаркаша. Свога оца никад није упознао иако је то веома желео. Детињство и младалачке дане провео је у Суботици и на Палићу. Гимназију је похађао у Будимпешти, а […]

ГРОБНИЦА ЕРНЕА ЛАЊИЈА

Овај врсни композитор, музички педагог и музичар родио се у Пешти 19. јуна 1861, у породици богатог велетрговца. Љубав према музици је наследио од својих родитеља. После очеве смрти одлази са мајком у Париз. У својој четрнаестој години бежи у Беч, где учи музику. Из Беча незадовољан одлази на даље усавршавање по европским градовима, где постаје ученик тада најпознатијих музичара […]

ГРОБНИЦА ИШТВАНА ИВАЊИЈА IVÁNYI ISTVÁN (1845-1917)

Иштван Ивањи (Iványi István) рођен је 17. децембра 1845. године у Лугошу (данашње Румунија). Отац му је био Иштван Ивановски (Ivanovszky István) ременар, немачког порекла који се доселио у градић на обали Мориша из Арада. Мајка му је била Каролина Лист (Liszt Karolina). Основну школу је завршио на немачком језику. Био је слаб ученик, чак је два пута понављао разред, […]

ГРОБНИЦА ФЕРЕНЦА ГАЛА GAÁL FERENC (1860-1906)

Ференц Гал (Gaál Ferenc) се родио 27. марта 1860. године у Скачању на територији данашње Словачке. Родитеље је рано изгубио, па се о њему старао старији брат Пије. Основну школу и нижу гимназију похађа у Њитри, а наставља у Будимпешти. Паралелно уписује Народни глазбени завод (Nemzeti Zenede). Одличан је ученик, говори мађарски, немачки, словачки, чешки, поред тога латински и француски. […]

ДИМИТРИЈЕВИЋ КУЋА

Угаони једноспратни објекат подигнут за Јована Димитријевића 1881. године према пројектима суботичког архитекте Титуса Мачковића, који је са својим радовима у стилу еклектике са преовлађавајућим неоренесансним карактеристикама, дао главни печат читавом уличном потезу. Објекат је симетрично конципиран са два бочна ризалита, а у међуризалитном делу централно је постављен пешачки улаз маркиран са два стуба, постављена на високе постаменте, који подржвају […]

ДОМИНУС КУЋА

Веома слично конципирана је кућа Шимона Доминуса, коју је пројектовао Титус Мачковић је 1891. године. Као и Халбророва зграда и ова је једноспратница са доминацијом ренесансних елемената, поготово у приземљу где је зидно платно изведено у масивној рустици. Рустично су обрађена четири лучна портала. Симетрија прочеља је доследно спроведена, са централним ризлитом, централно постављном капијом и балконом на спрату. Спратни […]

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

Током прве деценије XX века, станичне постаје уз расуте салаше у околини Суботице добијају своје станичне објекте. Године 1910. израђени су пројекти за типске станичне објекте. Једна од таквих сачуваних и данас у функцији је станична зграда Наумовићево (оновремени Шомчићев салаш). Овај објекат по стилским карактеристикама припада струјањима мађарске варијанте сецесије, која око 1910. године прихвата све више концепције европске […]

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА ПАЛИЋ

Средином XIX века почиње осмишљено формирање Палићког летовалишта. Већ 1840. године засађен је централни парк уз језеро, а наредних деценија ничу једна за другом виле – летњиковци угледних Суботичана. Значајан датум за даљи развој Палића као летовалишта је без сумње изградња пруге Суботица – Сегедин. Први воз из правца Сегедина прошао је 11. септембра 1869. године и зауставио се пред […]

ЖУТА КУЋА

Једноспратна грађевина која формира самостални урбани блок. Са запада је оивичена Штросмајеровом улицом, са југа улицом Максима Горког, са истока улицом Аге Мамужића и са севера улицом Ернеа Лањија. Подигнута је у периоду 1880/83. године као штедионица, Народна банка, по пројекту Титуса Мачковића, градског инжењера и градског предузимача. Грађена је у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. Правоугаоне је основе […]

ЗГРАДА „БЛИЗАНЦИ”

Необична зграда позната по називу „близанци” састављена из два идентична дела, као слика у огледалу, раздвојена отвореним пасажом. Подигнута је за Суботичко грађевинско деоничарско друштво (Szabadka épitő r.t.) 1912. године по пројекту Жигмонда Сиклаиа (Sziklai Zsigmond), архитекте из Будимпеште, као пословни објекат – прва робна кућа. После прелаза у власништво породице Конен, која је пројекте за доградњу наручила непосредно пред […]

ЗГРАДА БАНКЕ

Најкасније изграђен објекат у комплексу „Троугла” је зграда некадашње банке. Изградња је почела после 1905. године, а завршена 1912. године. Објекат је изграђен према пројектима Алфреда (Guttmann) Хајоша са стилским карактеристикама геометризоване бечке сецесије. Објекат је необичан већ по самој локацији на којој је смештен. То је угаони двоспаратни, пословно-стамбени објекат, основе у облику овала који није архитектонски класично решен […]

ЗГРАДА БАНКЕ „ПУТНИК”

Објекат у улици Бориса Кидрича 4, данас пословно-стамбени објекат, познат под називом „Путник”, налази се у једној од најстаријих и најрепрезентативнијих улица у заштићеном градском језгру Суботице. Познати пројектанти Марцел Комор и Деже Јакаб су 1907. године у веома скромним условима и на скученом простору, без икаквих визура, испројектовали објекат намењен потребама Суботичке трговачке банке. Грађен је у стилу мађарске […]

ЗГРАДА БРАНИСЛАВА НУШИЋА 2

Према архивском запису објекат на углу улица Бранислава Нушића и Цара Душана је 1913. године пројектовао архитекта Пал Вадас. Наручилац објекта је био Слободни краљевски град Суботица, а сврха објекта је била најамна зграда у којој су били смештени елитни станови које је Градски сенат издавао и од којих је убирао најамнину. У приземљу су биле лоциране продавнице, а дуги […]

ЗГРАДА БРАЋЕ РАДИЋА 74

Објекат је изграђен 1902. године према пројекту архитекте П. Беранека, за потребе Јаноша Браухлера (Brauchler Janos), столара и индустријалца дрветом. Грађен је у стилу зрелог историцизама, необарокне стилске оријентације, са обилном употребом барокне орнаментике, ради постизања репрезентативности објекта. Објекат представља типичан пример грађанске архитектуре коју је усвојио богати грађански слој на прекретници векова и првих деценија XX века. То је […]

ЗГРАДА ЛЕЊИНОВ ПАРК 13

Објекат је изграђен 1898. године за Ференца Шимегија, власника тада најмодернијег парног млина у околини, по пројектима Титуса Мачковића који је на објекту применио неоготску стилску оријентацију. Представља последњу у низу од четири палате на северном рубу парка, лоцирана на углу Лењиновог парка (наслоњена на „Леовић палату”) и улице Босе Миличевић, окренута према железничкој станици. Угаона, једноспратна грађевина, основе у […]

ЗГРАДА МАКСИМА ГОРКОГ 21

Кућа на углу Браће Радића и Максима Горког грађена је 1882. године према нацртима грађевинског предизимача Јаноша Молцера, са стилским карактеристикама еклектике, за потребе Вилмоша Таусинга. Објекат је адаптиран током 1907. године. Пројекат је израдио архитекта Деже Јакаб, који се у току боравка и рада у Суботици упознао и оженио ћерком Вилмоша Таусинга, Иреном. Објекат има основу у облику латиничног […]

ЗГРАДА НА ТРГУ ЦАРА ЈОВАНА НЕНАДА 7

Једноспратни угаони објекат смештен преко пута најстарије куће, изграђен вероватно у другој половини деветнаестог века са стилским карактеристикама класицизама. Данашњи изглед грађевина је добила адаптацијом вероватно почетком двадесетог века, када је објекат добио сецесијску зидну пластику у горњем делу спратног појаса у виду вертикалних трака. Фасада према Тргу цара Јована Ненада има благо наглашени централни ризалит, са бочно постављеном капијом […]

ЗГРАДА НА ТРГУ ЦАРА ЈОВАНА НЕНАДА 9

Из другог периода, из периода еуфоричне изградње и градоградње Суботице, датира објекат на Тргу цара Јована Ненада. Грађен у стилу неоренесансе, у стилу који је био и најприхваћенији 90-тих година XIX века не само у Суботици, него и широм средње Европе. Неоренесанса је био стил који приказује моћ и снагу. Од стране инвеститора је био прихваћен, јер је владало мишљење […]

ЗГРАДА С.Д.К.

Зграда под бројем пет је адаптирана и дограђена за један спрат по пројекту архитеката сецесије Марцела Комора и Дежеа Јакаба, а за потребе банке 1912. године. Фасада је решена у стилу неоренесансе са елементима класицизма. Овај двоспратни, угаони објекат је типичан пример пословне зграде са декорацијом наглашеним монументалним средњим ризалитом и два скромнија крајња ризалита, на којима је крајњи угао […]

ЗГРАДА ТРГ РЕПУБЛИКЕ 8

Зграда на Тргу Републике број 8 чини део комплекса „Троугао”. На гравури из 1815. године на овом месту је приземни објекат у власништву Јожефа Сучића. Објекат је са великим отворима-улазима у продавнице. Зграда је касније прешла у власништво породица Остојић и Јакобчић. У спратницу је преуређена 1846. године, што је утврђено на објекту приликом недавне реконструкције целокупног потеза Трга Републике. […]

ЗГРАДА ФРАНКОПАНСКА 2

Крајем прошлог века Суботица је један од градова који има најдинамичнији правац развоја у Угарској, али то не прати у истом степену и развој у култури и школству. Иако је трећи град по броју становника у држави, овде се бележио највећи постотак неписмености. Град се увек шкрто односио према овом веома важном питању. На притисак централне владе град је почетком деведесетих […]

ЗГРАДА ШТРОСМАЈЕРОВА 8

Према писању историчара Иштвана Ивањија, писца једине до сада објављене монографије града, на месту данашњег објекта у Штросмајеровој број 8 налазила се крајем XVIII века гостионица под именом „Црни орао” где су се одржавале позоришне представе и балови. Данас је то спратни објекат, чија прва градња пада у 1823. годину за власника Андраша Винклеа. Изворно је грађена као гостиона по […]

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

Средином XIX века, тачније 1857. године изграђен је „Хотел Јагње” (Bárányi szálodafogadó) са салама и атријумом у приземљу и хотелским собама у спратном делу. Пројекат и име архитекте нам нису до данас познати, али по архивским документима, дозволама за градњу сазнајемо да је дозвола за адапатацију овог објекта затражена 1904. године, када је адаптирана улична фасада ка улици Бориса Кидрича. […]

ЈЕВРЕЈСКА ОПШТИНА

Објекат је подигнут 1904. године према пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште, у мађарској варијанти сецесије. У основној концепцији, фасада зграде је задржала традиционалну троделну поделу на средњи наглашенији део испада и два крајња ризалита. Оваква подела фасаде се очитава са распореда отвора као и са наглашене тролисно издужене централне атике. Ритам прозора такође наглашава троделну поделу […]

ЈЕВРЕЈСКО ГРОБЉЕ

До данашњих дана само су се два историчара Иштван Ивањи и Душан Јелић подробније бавили прошлошћу суботичких Јевреја. О историјату јеврејског гробља Ивањи у свом делу „Историја Суботице” даје само три реченице, које гласе: „Јеврејско гробље је било код Халашке капије. Приликом сређивања гробља 1829. године није премештено са старог места. Временом је проширивано”. Душан Јелић, дословце преписује Ивањија, једино […]

КАПЕЛА СВ. РОКЕ

Првобитна мала дрвена капела подигнута 1738. године на иницијативу фрањеваца, а у знак захвалности св. Роки, заштитнику од куге која је те године однела много живота и у Суботици. Подигнута је на месту где је 1693. године покопано 30 становника Суботице, који су страдали од стране Текелијеве војске, под заповедништвом капетана Вирага. Обновљена је већ 1753. године, а 1773. године […]

КАПЕЛЕ НА БАЈСКОМ ГРОБЉУ

Током XIX века сва гробља у Суботици су била уређивана и проширивана. Старо Бајско гробље је 1803. године проширено преко варошког шанца, на ком простору је и данас. Почетком осамдесетих година када град нагло економски јача, најпознатије фамилије граде прве капеле као доказ своје економске моћи. Тако ничу прве капеле на Бајском (капеле Војнић 1879. године, и Антуновић 1882. године, […]

КОНЕН ВИЛА

Ференц Рајхл (Raichle Ferenc), стваралац препознатљиве архитектуре у граду, у сталном трагању за својим идентитетом, искористио је указану прилику и мада има само један објекат на Палићу, засенио је све остале, наговестио дух новог времена и нову архитектуру. Вилмош Конен (Conen Vilmos), познати суботички индустријалац је 1900. године Рајхлу поверио пројектовање своје виле на једној од најлепших локација Палића, источно […]

КУЋА КРНАЈСКИХ

Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Временом, уз њу је у дубини парцеле, дограђена соба и летња кухиња у ширини трема, а потом и друге просторије које су биле самосталне зграде. Као карактеристичан споменик народног градитељства северне Бачке и последња изворна кућа панонског типа у некадашњем братственичком шору фамилије […]

ЛЕОВИЋ ПАЛАТА

Готово истовремено са појавом сецесије у Европи, 1893. године изграђена је и скромна зграда у Суботици за Симеона Леовића, краљевског јавног бележника, према пројекту Едена Лехнера и Ђуле Партоша (Pártos Gyula). Међу првима у Мађарској она је наговестила нови покрет у архитектури „мађарски национални стил” који је постао животно опредељење овог великог мађарског градитеља. Са Лехнером и Партошем се у […]

ЛОНЧАРЕВИЋ КУЋА

Најстарија кућа на самом углу „Троугла” је тзв. Лончаревић кућа. Зграда Јакова Лончаревића, касније власништво Маћаша Витмесера, једна од најстаријих спратних зграда изграђена у непосредној близини некадашњег каструма. Сви објекти грађени изван зидина крајем XVIII века су приземни или са високим приземљем, једино је кућа Лончаревић била већ у првобитној изведби пројектована са једним спратом. Већ 1799. године је ова […]

МАНОЈЛОВИЋ ПАЛАТА

У низу палата које ће у задњој деценији XIX века бити подигнуте у тада већ главној улици града, данашњи Корзо, Титус Мачковић је пројектовао 1881. године најамну палату за Самка Манојловића. То је једноспратни угаони објекат основе у облику правоугаоника, изграђен у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. У приземљу су пословни простори, а спратни део је намењен становању. Прочеље […]

МИЛИНОВИЋ КАПЕЛА

Стефан Милиновић (1745-1811) је потомак сенћанског граничног „vexillarius”-а Неше,који је добио 1. марта 1751. године мађарско племство за себе, за жену Милинку Адамову и за децу Јована, Тодора, Ирену и Јелену. Породични грб је бела застава на црвеном штиту, на врху штита кацига са круном, а на њој црни орао раширених крила. Неша је био из исте породице из које […]

МЛИН СМОЛЕНСКИ

Зграда троспратног млина на Београдском путу у бр. 120, уз Градску болницу, не представља само значајан елеменат у развоју привредне и индустријске структуре града, већ је играо и веома тужну улогу у недавној прошлости бачке равнице. Први пројекат за млин, уз јужни шанац града израђен је у новембру 1889. године у Будимпешти, за Ладислава Фирста (Fürszt László). У недостатку архивских […]

МУЗИЧКИ ПАВИЉОН

У склопу централних репрезентативних објеката који су данас симбол Палића као летовалишта је архитектонска целина коју су у духу мађарске варијанте сецесије изванредно реализовали познати архитекти Комор Марцел и Јакаб Деже 1910. године. Непосредно испред највећег објекта Велике терасе, и у близини Женског купалишта уз централну алеју, која се завршава Спомен чесмом уз обалу, најмањи је објекат специјалне намене Музички […]

НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ДР БАБИЈАНА МАЛАГУРСКОГ

Гробница висине 2,5 m лоцирана је на Бајском гробљу у црквеном делу и својом монументалношћу доминира околином. DR BABIJAN MALAGURSKI ADVOKAT 1876-1944 На полеђини споменика у средини је уклесан текст : GROBNICA BABIJANA MALAGURSKOG Надгробни споменик је изведен од црног мермера (радионица PALATINUS), по пројекту суботичког архитекте Болте Дулића (1905-1982). Израђен је у виду издуженог правоугаоног блока висине 2,5 m […]

НАЈСТАРИЈА КУЋА „КУЋА КАПЕТАНА СУЧИЋА”

Објекат „Најстарија кућа” са непосредним окружењем налази се у делу заштићеног централног градског језгра Суботице, на Тргу цара Јована Ненада, у непосредној близини Фрањевачке цркве и самостана и представља део старог подручја града. Објекат бележи своје фазе развоја. Најстарији део је настао још средином XVIII века, да би почетком XIX века био проширен и добио облик који и данас има. […]

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Пројекте за позориште је израдио архитекта Јанош Шкултети (Scultety János), који је 1842. године дошао у Суботицу за главног грађевинског надзорника из Сатмара. Исте године је добио задатак од градског Сената да испројектује зграду велике гостионице и хотела. Шкултети је пројекте израдио већ током 1843. године, али су историјски догађаји из 1848/49. године (иако су темељи већ били постављени) спречили […]

ОСТОЈИЋ КАПЕЛА

Јован Остојић (1804-1865) и његова жена Терезија (рођена Зозук, 1803-1876) били су велики суботички српски народни добротвори, како се с правом тврдило већ у њихово време. Основно писмо њихове Задужбине издала је Српска православна црквена општина 1929. године, а саставио га је судија Светозар Милутиновић. О животу великих народних добротвора врло се мало зна. Није се могло утврдити ни родно […]

ОСТОЈИЋ ПАЛАТА

Јединствени потез „Троугла” чине објекти на Тргу Републике број 4 и 6. Према једној гравури из 1815. године на овом месту је стајала приземна кућица са трговачким локалима и великим двориштем. Година изградње се налази на балконској греди и казује нам да је спратни објекат изграђен 1848. године. Ова година је уклесана на балкону објекта који данас носи број 4, […]

ПАЛАТА ГРАДОНАЧЕЛНИКА ЛАЗАРА МАМУЖИЋА

На месту где је некада постојала „Рогина бара” након њеног исушивања и насипа у задњој деценији XIX века подигнуте су четири репрезентативне палате. Тадашњи градоначелник Лазар Мамужић 1891/92. године дао је себи подигнути раскошну палату, прву од четири у низу. Као вешт политичар окупио је око себе за сараднике познате стручњаке-архитекте, правнике, пољопривреднике, књижевнике и уметнике и допринео да град […]

ПОЛИТЕХНИЧКА СРЕДЊА ШКОЛА („18. НОВЕМБАР”)

Грађевинска средња школа „18. новембар” у Суботици је објекат у низу високих габарита и основе у облику обрнутог латиничног слова „L”. Краћим крилом постављен је на регулациону линију улице Максима Горког. Објекат се протеже у дубину парцеле. Грађен је око 1910/12. за образовне намене, са стилским карактеристикама сецесије. Пројектна документација није евидентирана у Историјском архиву Суботице. Улична фасада је асиметрично […]

ПРОКЕШ НАЈАМНА ПАЛАТА

Последњи објекат у овом низу складних остварења са краја XIX века је масивна монументална „Прокеш” палата, под бројем 15, која заузима целукупни блок. Изграђена је током 1887/88. године по пројектима Гезе Коцке. Ова двоспратница се протеже на три улице и то на Енгелсову, Корзо и улицу Ђуре Ђаковића. У основној концепцији одговара стилу италијанске ренесансе, коју карактерише масивно приземље са […]

ПРОСТОРНО КУЛТУРНО- ИСТОРИЈСКА ЦЕЛИНА- ПАЛИЋ

Граница просторно културно-историјске целине Палића иде: од западне обале језера, западном ивицом парцела 14014, 14011, 14008, 14006, 14005, 14323, улицом Купалишном, пресеца железничку пругу Суботица-Хоргош (1454), западном ивицом парцеле 14702/1 до Хоргошког пута (1472), Хоргошким путем ка истоку до Брестовачке улице, улицом Лајоша Јоа, прелази улицу Иштвана Кизура у улицу Беле Бартока, Улицом Пионирском до железничке пруге Суботица – Хоргош, […]

РАДИЋ КАПЕЛА

Године 1868. Марија, удова Тимотија-Тиме Радића, молбом се обраћа Градском сенату уз приложене купопродајне уговоре склопљене са Белом Јакобчићем о купњи плаца, те са пројектном документацијом, тражећи дозволу за градњу „капеле са породичном гробницом, као спомен на свог мужа, а одржавање капеле ће обезбедити оснивањем Задужбине”. Градски Сенат удовољава молби, те одобрава приложене планове за градњу капеле на Православном гробљу […]

РАЈХЛ ПАЛАТА „ЛИКОВНИ СУСРЕТ”

Породична палата коју је Ференц Рајхл пројектовао за свој дом изграђена 1903/1904. године. Уложио је сав свој капитал и стваралачки потенцијал, али је убрзо банкротирао, те је од 1908. године Суд запленио сву његову имовину и изложио на лицитацији. Банка као нови власник објављује у новинама јавну лицитацију, и продају свих предмета у згради, као и објекат. Уместо да ова […]

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА – СВ.ТЕРЕЗИЈА АВИЛСКА

Црквене прилике у Калочкој надбискупији почеле су се сређивати издавањем уредбе о јединственом устројству и вођењу жупа 1738. године. Фрањевци се нису држали тих делова уредбе, које су се косиле са редовничким правилима, зато је надбискуп одлучио да фратрима одузме право вођења жупе и да је преда световном свештенству. Преговори између надбискупа Баћањија (Battyány) и градских власти о изградњи нове […]

РОДНА КУЋА АКСЕНТИЈА МАРОДИЋА (1838-1909)

У протоколу Српске православне цркве светог Вазнесења Господњег у Суботици, забележено је да се Аксентије Мародић родио 20. фебруара 1838. године, од оца Максима, кројача и мајке Љубице, у кући која и данас постоји у улици Ватрослава Лисинског број 9. Аксентије Мародић је живео у Суботици, до своје тринаесте године (1851). После завршетка два разреда гимназије у родном граду, отац […]

САЛАШ НА ВЕРУШИЋУ

Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови ископан је бунар и подигнут ђерам. Таква је била пракса свих градитеља, пре него што би започели зидарске радове, обезбедили би воду. Отац садашњег власника је погинуо 1915. године. Домаћица се није удавала и зато су значајне промене на салашу настале тек онда када су […]

САЛАШ НА НОСИ

На основу компарације са сличним салашима на суседном лудашком шору, стамбена зграда, штала и магазин за жито су највероватније подигнути на почетку XX века. Остале зграде су могле бити касније зидане. Првобитна стамбена кућа је била са тремом. Шездесетих година трем је претворен у оставу и у предсобље. Између озиданих стубова трема постављени су трокрилни прозори. У средини су релативно […]

САЛАШ ОРЛУШКОВ

Салаш Орлушков је настао крајем XIX века као салашарско станиште са једном зградом-салашем која је уједно коришћена у стамбене и економске сврхе. Под истим кровом налазиле су се штала и кућа подигнута око 1870. године. Изградњом нове салашарске зграде 1900. године, штале и других помоћних економских зграда: подрума, чардака и голубарника, уз каснију изградњу летње кухиње, салаш добија карактеристичну, затворену […]

СВ. ТРОЈСТВО

„Свето тројство” је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре у пешчару изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока ка класицизму. Правоугаони постамент је […]

СИНАГОГА

Суботичка синагога, завршена октобра 1902. године, дело је сарадника Лехнерових архитеката Дежеа Јакаба (Jakab Dezsö, 1864-1932) и Марцела Комора (Komor Marcell, 1868- 1944), које су Суботичани често ангажовали. Пројекат суботичке синагоге израђен је раније (1900) поводом конкурса за јеврејску богомољу у Сегедину. Право извођења добио је тамо конзервативнији пројекат Липота Баумхорна (1860- 1932) који је пројектовао ријечку (1902) и новосадску […]

СПОМЕН ЧЕСМА

Спомен чесма је изграђена 1912. године, у част завршетка изградње објеката на Палићу и Градске куће у граду, по пројекту мађарских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба (Komor Marcell , Pest. 1868-Deutschkreutz; Jakab Dezsö, Rev, 1864-Budapest 1932). У Историјском архиву Суботица пронађена су четири идејна решења (сигн. I 195/1912). Спомен чесма је изведена по најскромнијем идејном решењу, али најуспешније уклопљеном […]

СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА И ЖРТВАМА ФАШИЗМА

Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора је у функцији маузолеја од новембра 1946. године када су уз свечану комеморацију положени посмртни остаци великана суботичког радничког покрета и револиционара стрељаних, обешених или погинулих у борби за слободу овог краја. Споменик се састоји од три дела: постамента, приступног платоа и гробнице. Постамент, носач скулптуралних делова, грађен са језгром од натур бетона […]

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

Вазнесењска црква у Санаду је подигнута крајем XVIII века као једнобродна грађевина барокних архитектонских обележја. У западном травеју, у функцији припрате, смештена је галерија. Четири бачвасто засведена травеја образују наос. Пространа олтарска апсида обухвата дубоке нише протезиса и ђаконикона. Олтарска преграда и тронови такође су дрворезбарени у класицистичком духу. У Архиву Војводине у Сремским Карловцима постоји документ из кога се […]

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ДИМИТРИЈА

Село Бајша, удаљено неколико километара од Бачке Тополе, било је у XVIII веку у поседу племићких породица Зако и Војнић. Када су племићи из породице Зако саградили дворац на свом поседу, повезали су га кроз дворски врт са новосаграђеном православном црквом св. Димитрија. Црква је подигнута ктиторством Димитрија Зака, а њена градња завршена је 1818. године како стоји уписано изнад […]

ТЕХНИЧКА ШКОЛА

Објекат је изграђен 1912/1913. године по пројекту Изидора Штрасбургера (Strassburger Izidor), као репрезентативна зграда намењена потребама државе, у којој је била смештена централа државне железнице. По габариту је сличан осталим објектима у граду сличне намене (гимназија, касарна, зграда некадашњег суда). Грађен је у стилу бечке сецесије уз компилацију елемената ранијих стилова, првенствено барока, којим је архитекта испунио жељу инвеститора дајући […]

ТРИНАЕСТ БУНАРА

У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена […]

ТРОШАРИНА

Суботица је као прелазница на виталној саобраћајници која је повезивала Тису и Дунав, расла и развијала се од XIII-XIV века. У другој половини XVIII века, од бечког двора добија статус слободног краљевског града. Нови статус је омогућио граду да убира царине, од свих оних коју су хтели да тргују на његовим пијацама. Да трговци не би уносили робу мимо царинарница […]

ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН

Суботица, највероватније настаје још у XIII веку за време мађарског краља Беле IV, на трговачком путу који повезује у сировинама богате пределе Ердеља са занатским центрима на падинама источних Алпа. Насеље се формира на тачки где овај пут на једнодневном ходу од сегединске луке прелази преко удолине која са пешчаре канализира воду на југ у Палићко језеро. На најпогоднијем месту […]

ХАЛБРОР КУЋА

Геза Коцка је око 1890. године испројектовао једноспратну најамну палату која била је власништво богате породице Халброр. Овај архитекта еклектике је извео веома складан објекат ренесансних линија на декоративним елементима класицизма. Геза Коцка је на фасадно платно од фуговане опеке додао четири ренесансна портала са прозорима. Полукружно засведени прозор усадио је у античку композицију сачињену од ивичних пиластара са јонским […]

ХЕМИЈСКО – ТЕХНОЛОШКА СРЕДЊА ШКОЛА „ЛАЗАР НЕШИЋ”

Објекат је саграђен по пројекту Јаноша Бобуле из 1893/94. године, за потребе Учитељске школе. Пројекат је преправио и прилагодио Титус Мачковић, а градња је завршена 1898. године. Грађевина је обликована у духу еклектике као двоспратни објекат са основом у два крака, са одсеченим угаоним прочељем. Десни крак је на улици Максима Горког, а леви у Харамбашићевој. Овакав положај је омогућавао […]

ХОТЕЛ АДОЛФА ХАЛБРОРА

Објекат бр. 10 је познат као „Загреб” кафана, а била је у власништву Мора Халброра (Halbrohr Mór). Првобитни хотел „Национал” (Nemzeti sálloda) је пројектовао Геза Коцка (Kocka Géza) 1897. године, али га је архитекта Ференц Рајхл (Raichl Ferenc) 1905. године преуредио и прекрио ренесансну фасаду вегетабилном орнаментиком сецесијског карактера. У средини је главни улазни портал и дуж приземља се нижу […]

ШТАЛА У БАЧКОМ ДУШАНОВУ

Шталу је пројектовао на прекретници XIX и XX века архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при том није заборавио на функционалност […]