ГРАДСКА КУЋА

Градска кућа је пројектована 1907. године, изграђена 1908/10. али је због радова на опремању ентеријера коначно завршена тек 1912. као изванредан пример синтезе архитектуре и уметничких заната, споменик једног времена. Та огромна грађевина доминира центром Суботице. Упркос сецесијском шаренилу жолнаи керамике, тихи ритам маса и торањ са пропорцијама, које га чине складним акцентом целине, дају Градској кући достојанство некада административног језгра свеукупног живота града, у којој функцији је и данас.

Она је први заштићени споменик архитектуре сецесије на подручју Војводине, са обележјима мађарског фолклора (Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду донео је суд о Градској кући у Суботици у форми решења о стављању под законску заштиту као споменик културе, 14. марта 1967. године под бројем 466/66).

У складу са наменом административног центра, доминантни масив суботичког градског језгра, објекат има четири улаза. Централни, свечани улаз означен је високим торњем и једном нижом дежмекастом кулом. Функционално осмишљено приземље, намењено локалима-градској кафани, репрезентативним занатским и трговинским радњама-које ће по (мишљењу пројектаната) обезбедити средства за одржавање скупог објекта. Распоред простора у згради диктирао је и сам изглед грађевине, а духовитошћу пројектаната добијена је складна, монументална грађевина. У визури са торња (видиковца) уочљива је маштовита композиција волумена, игра површина акцентираних треперавим бојама жолнаи керамике. Четири дворишта-светларника обезбеђују дневно светло и до најзабитијих углова, а шест вертикала (степеништа) чине овај импресивни комплекс веома прегледним и доступним.

Северна фасада са наглашеним угаоним и средишњим ризалитом са аркадним продорима у приземљу са којих се улази у угаоне локале и репрезентативни свечани улаз, са фоајеом који раскошним степеништем уводи у репрезентативни део првог спрата где се налазе три већнице, Велика већница, Жута и Зелена већница, тј. уреди за градоначелника и жупана, данас сале за веначања и мање свечаности. Велика већница обилује декорацијом у дрвету, штуко малтеру, као и богатим витражима, месинганим лампама и лустерима. Декорација ентеријера делује тешко због своје преобилности. Изворни мотиви фолклора нису увек поштовани па извесни недефинисани орнаменти „Далеког истока” звуче лажно и кваре општи утисак. Нарочито у Великој већници хармонија је нарушена овим акцентима(декорација балкона).

Најупечатљиви део ове веђнице су витражи на северној фасади, познатих мађарских витражиста Микше Рота (Róth Miksa, 1865 -1944) чија се сигнатура налази у централној прозорској ниши са пет витража. У бочним нишама до централне лево и десно су витражи Шандора Нађа (Nagy Sándor, 1869-1950), који се сматрају за најдрагоценије прилоге ликовне уметности са почетка двадесетог века. На бочним зидовима су такође изведена са сваке стране по три портретна витража Микше Рота.

Прочеони зид је формиран са три сегментне нише, како по луку, тако и по пресеку у основи нише. Средња је шира и носи четири витража(паж, цар Франц Јожеф I, царица Марија Терезија, паж). За пажеве се тврди да су то ћерке жупана Шандора Пурглија и градоначелника Кароља Бироа. Ова четири витража је израдио Микша Рот, а представљају владаре Аустро- угарске монархије у њиховој богатој одежди. Површине су углавном осликане до најмањих детаља. Подела витража је овде сведена на минимум углавном на рубним деловима или само у контурама површине. Преовлађују зеленкасти и златни тонови. Лево и десно су пажеви са богатијом бордурном орнаментиком и колоритом. Леви паж држи штит са грбом Угарске, а у левој руци се вијори застава. Паж, десно од Марије Терезије такође левом руком придржава штит са грбом Слободног краљевског града Мариатерезиаполиса, сада Суботице: (SIGILLUM LIBERÆ ET REGIÆ CIVITATIS MARIA THERESIOPOLIS), а десном придржава заставу.

Попис витража са леве стране на десно:
Микша Рот– Хуњади Јанош, Вербеци Иштван, Ракоци Ференц,
(János Hunyadi, István Werböczi, Ferenc Rákóczi),
Шандор Нађ – Арпад, Иштван и Ласло,
(Árpád a Honalapitó, Szent István, Szent László),
Микша Рот -паж, Фрањо Јосиф I,Мариа Терезија, паж,
(paž, I Ferenc József, Mária, Terézia, paž)
Шандор Нађ -Матија Корвин, Лајош Велики и Калман Кењвеш,
(Mátyas Corvin, Nagy Lajos, Könyves Kálmán)
Микша Рот-Сечењи Иштван, Деак Ференц, Кошут Лајош,
(Szécheny István, Deák Ferencz, Kossuth Lajos).

Занимљива је судбина витража: после I светског рата променом државе витражи су уклоњени, као и поједини грбови и штитови таванице Велике већнице, сви атрибут који су представљали претходну власт, били су уклоњени или префарбани. Године 1968. витражи се рестаурирају и враћају на своја места, али без оригиналних натписа. Рестаурацију је извршила позната витражерска радионица „Станишић” из Сомбора. Године 2004. враћају се натписи имена у витраже (Радове извели Рудолф Месарош и Јожеф Ковач).

Поред витража Велике већнице упечатљива су два велика витража са сваке стране зида фоајеа, испред свечаног степеништа, на којима су представљене стара градска кућа и новоизграђена Градска кућа, један од најлепших витража. Токође, поред витража се налази камена плоча са именима извођача и мајстора који су радили на изградњи Градске куће. На другој страни службеног дела Градске куће су порески уреди, осветљене просторије са застакљеним делом према странкама и шалтерима. Таваница је богато украшена са медаљонима заната. Богато резбарено и зелено обојене клупе око стубова граде један од најлепших ентеријера Градске куће. Некада мали дрвени лифт, код службеног улаза, осамдесетих година прошлог века је замењен савременим.

Поред заступљених осталих материјала од којих је сачињен ентеријер, посебну декоративну племенитост гради жолнаи керамика, која доминира свечаним степеништем. Зидови овог степеништа обложени су тамнозеленим сјајним и отпорним материјалом који контрастира светлом камену балустраде. Зидна облога од зелених плочица завршава се опшавом и виду фриза; свака квадратна плочица представља по једног занатлију или симбол одређеног заната, урађена у плитком рељефу са еозин металном глазуром. Фабрика Жолнаи је такође израдила вишебојни бибер цреп за разиграно кровиште Градске куће, украшеном декоративним белим слемењацима и високим розетама у темену слемена, које маркирају кровишта кула.

Градска кућа је грађена као савремени административно-трговачки центар у којој функцији је и данас. Приземље заузимају трговачки локали, док је први и други спрат намењен пореској управи и канецеларијама осталих потребних служби града. Данас су ту смештени остали садржају врло важни за град – Градски музеј са сталном поставком и тематском салом, Архив, Завод за заштиту споменика, док су у свечаном делу објекта смештене канцеларије за градоначелника, са пратећим општинским службама, Велика и Жута већница, и мања Зелена већница.

Иако је објекат грађен почетком прошлог века својом функцијом и данас опслужује грађане нашег града.

Did you like this? Share it!

0 comments on “ГРАДСКА КУЋА

Comments are closed.