ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА НАЦИОНАЛНА КАСИНА

15. новембра 2016.

Објекат је завршен 1896. године и до данас је сачувао свој изворни облик и представља један од најмаркантнијих примера еклектичке архитектуре у граду. Настао је обновом и доградњом стогодишње барокне курије суботичке фамилије Скендеровић. Објекат је фронталним блоком окренут тргу, а бочним крилима се протеже улицама Браће Радића и Цара Душана, формирајући неправилни трапезоидни облик основе.

Пројектант овог здања је био архитекта Ференц Рајхл, који је сходно локацији овог објекта остварио једноспратно здање, које као да израња из две улице и раскошно се распламсава на фронталном зидном блоку. Од некадашње барокне курије породице Скендеровић, једва да је нешто и остало, јер је креативни и амбициозни архитекта желео да се у потпуности потврди у свом умећу на овом објекту. Од старе зграде у стилу провинцијске варијанте барока изградио је нову репрезентативну палату у тада доминантном стилу еклектике. Рајхл јој је удахнуо помпезност раскошном необарокном пластиком укључујући у извођење овог подухвата и тада још младог, касније једног од најпознатијих мађарских вајара, Едеа Телча.

Дуж целог приземља је зидно платно изведено у рустици и издељено лизенама, са ритмичким низом лучних великих отвора код којих се једино зубац у темену јавља као декоративни детаљ. По истој оси у спратном делу јављају се витки лучни прозори и својом необарокном пластиком доприносе лакоћи комплетне архитектонике овог здања. Централни блок архитектонски и естетски савршено се уклапа и повезује са комплексним здањем, али исто тако представља раскошну и складну целину. Средишњи раскошни корпус, барокно разуђених маса је са два атланта скулпторски изведена (приписује се мађарском вајару Едеу Телчу), који тако масивни и у пуном напону носе мали, лаки балкон са зиданом балустрадом. На балконским отворима је маркантна велика лунета ширине балкона која га заокружује својим у декоративној пластици изведеним пољем. Троугаона атика са зарубљеним врхом доприноси вертикализму објекта са нишом и у пуној пластици фигуром девојке-светитељке у седећем ставу у њој.

Раскошна велика лунета представља посебну естетску целину. Аутор користи добро знану композицију и декоративне мотиве барока. У центру је богато пластично решена античка ваза, а у њој су раздрагани пути раширених крила чији се доњи удови стапају у витичастом преплету у виду флоралне спирале. Тема је рађена по предлошку, али се осећа рука изузетног мајстора.

Бочни делови раскошног централног корпуса имају обличаст изглед са централном нишом у којој се јавља растворена шкољка, а у кровној зони завршава барокним атикама које се складно уклапају у кровиште.

Централни део објекта заокружује трапезоидно кровиште прекривено цинк лимом, док смирена бочна крила носе кровиште на две воде.