КАПЕЛА НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ

17. новембра 2018.

Из Записника са седнице Црквеног одбора српске православне црквено школске општине у Мартоношу, одржаном 28. фебруара 1896. године сазнајемо да је по жељи Наташе (Нате) Шећеров, рођене Добрички у Мартоношу, дозвољена градња капеле посвећене Великомученику Георгију на православном гробљу у Мартоношу. Како Наташа Шећеров није имала потомака, а од 26. године је остала удовица, опуномоћила је свога нећака Влајка Угљешина из Мартоноша да води бригу о целом њеном имању. Црквена општина обавештава добротворку да ће од уплаћених средстава део средстава (1.500 форинти) наменити месној црквеној благајни за уступљено земљиште за подизање капеле, а своту од 1.000 форинти ставити на „приплод” у мартоношкој штедионици и водити као „Фонд Нате Шећеров, рођ. Добрички”. Од добивених камата подмиривале су се све обавезе одржавања подигнуте капеле, као и шест годишњих богослужења. Из црквеног летописа сазнајемо да је Влајко Угљешин 1929. године обновио капелу споља и изнутра, а столарске радове је извео Ђура Чавић, столарски мајстор.

Капела посвећена Великомученику св. Георгију у североисточном делу православног гробља грађена је у стилу еклектике са преовлађујућим утицајем неовизантијског полихромирања фасада. Име пројектанта није нам познато, али засигурно се ради о типском пројекту које је Министарство грађевина давало на реализацију црквеним општинама. Слична капела је подигнута на православном гробљу у Александрову.

Капела је мања црквена грађевина, правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку и ризалитним прочељем на западу у којем је смештен улаз полукружног завршетка изнад којег се уздиже звоник. Полукружно завршене монофоре на северној, јужној и источној фасади наглашене су наизменично постављеним жутим и црвеним опекама. Идентични прозори се јављају и на звонику. Наизменичним слагањем полихромне опеке наглашене су линије угаоних пиластара, подкровног венца, а зупчастим низом црвене опеке истакнута је линија основе звоника и калкана. Капела је била прекривена жолнаи црепом који је ради појединачних оштећења замењен у потпуности новим црвеним бибер црепом када је дограђен и непримеран трем на западној фасади, чиме је сам објекат девастиран. У унутрашњости је иконостас рађен од липовог дрвета, без резбе. По вертикали је рашчлањен канелираним стубовима, са базом и капителом на којима се јављају вазе као акротерији, а по хоризонтали зупчастим низом и профилисаним венцем. Иконе су рађене техником уља на платну и дело су анонимног аутора.

Поред уметничких вредности, капела има несумљиво историјски значај јер представља спомен на једну од најбогатијих породица у Мартоношу, која је својим доброчинствима допринела његовом економском и културном напретку.