РАДИЋ КАПЕЛА

14. новембра 2016.

Године 1868. Марија, удова Тимотија-Тиме Радића, молбом се обраћа Градском сенату уз приложене купопродајне уговоре склопљене са Белом Јакобчићем о купњи плаца, те са пројектном документацијом, тражећи дозволу за градњу „капеле са породичном гробницом, као спомен на свог мужа, а одржавање капеле ће обезбедити оснивањем Задужбине”. Градски Сенат удовољава молби, те одобрава приложене планове за градњу капеле на Православном гробљу у Суботици уз ситне примедбе, а у потпису стоји: Сенатор Антуновић и грађевински надзорник Јанош Шкултети.

Капела је посвећена силаску Св. духа, лоцирана је у западном делу Православног гробља у Суботици и представља складну, малу црквену грађевину, изграђену 1868. године према пројекту Титуса Мачковића у стилу класицизма. Једнобродна је, а унутрашњи простор се састоји од припрате правоугаоног облика на западној страни, наоса приближно квадратног облика, те олтарске полукружне апсиде на источној страни. Припрату од наоса деле два самостојећа стуба и по један пиластар на јужној и северној страни, са плитким, лагано профилисаним капителима који носе три аркаде од којих је централна највећа. У припрати, с јужне стране уграђена је мермерна плоча са подацима ко је и када подигао капелу.

Једноставност објекта, без декоративних обележја, огледа се на спољашњој фасади. На прочељу је ужи ризалит са централно постављеним улазом маркираним лименим, двосливним кровићем изнад кога је један окулус, а бочно је по један већи, уздужни прозор лучно засведен. По истој оси самог улаза уздиже се торањ правоугаоне основе, који са све четири стране има по један уздужни прозор, а са стране по један слепи прозор, што заједно даје изглед трифоре. Торањ завршава купастим лименим кровиштем. На јужној фасади је лучно засведен прозор на којем је техником витража био осликан лик св. Јована, а на северној фасади прозор са ликом св. Николе. Данас су прозори остакљени белим орнамент стаклом, а очуван је само уз ивицу узани рам кружних поља испуњених стилизованим биљним мотивима изведеним у јарким смеђо-жутим, белим и плавим бојама. Ако се зна да је генерална обнова Српске православне цркве „Св. Вазнесења Господњег” у Суботици изведена 1909-1910. године и да је витраже са представом светитеља израдила фирма „Tiroler Glassmolerei” из Инсбрука 1909. године, може се претпоставити да је и ова два витража радила иста радионица. Прозори на прочељу су монофоре, израђени имитацијом витража са фолијом са геометријско-биљном орнаментиком. Вегатабилни рубни фриз је јарко зелене боје.

На источној страни, изнад улаза у крипту где су сахрањени сви Радићи, налази се један окулус са осликаном представом „Св. тројице”. Настао је у првој деценији XX века и рад је за сада непознатог аутора.

Завршни венац је једноставне профилације и тече у поткровљу целом дужином објекта. Двоводна кровна конструкција, те над апсидом засведена правилна калота, прекривене су етернит плочама.