ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

14. новембар 2016.

Средином XIX века, тачније 1857. године изграђен је „Хотел Јагње” (Bárányi szálodafogadó) са салама и атријумом у приземљу и хотелским собама у спратном делу. Пројекат и име архитекте нам нису до данас познати, али по архивским документима, дозволама за градњу сазнајемо да је дозвола за адапатацију овог објекта затражена 1904. године, када је адаптирана улична фасада ка улици Бориса Кидрича. Адапатација прочеоне фасаде и делимично ентеријера изведена је у то време у духу бечке сецесије. Прву велику адапатацију је приземна гостионица у власништву Андраша Лихтнекера доживела 1886. година када је Геза Коцка, суботички архитекта, подигао спрат у стилу еклектике. Значајну адаптацију објекат је преживео 1904. године када је потпуно преуређен, преграђен према пројектима Титуса Мачковића, за град и за овог архитекту у необичном стилу минхенске сецесије. Објекат је носио карактеристике овог европског стила са поносом, јер је на њему постигнут савршени склад декорације, облика, отвора столарија и употребе за сецесију тако карактеристичне стаклене маркизете, нажалост уништене у бомбардовању у Другом светском рату. Чеону фасаду одликује једноставност, са троделном вертикалном поделом асиметрично постављеног ризалита. Приземље је решено лучним овалним аркадама, које су у лучном делу биле испуњене витражом од којих се најдоминантнији протеже читавом ширином ризалита, а бочно је такође дрвени двокрилни портал са застакљним светларником, такође некада испуњен витражом. Три прозора на ризалиту су у облику издуженог правоугаоника са интересантном неправилном троделном поделом окана у облику слов Y. Изнад ризалита је постављена атика са овалним завршетком која носи флорални рељеф. Приликом ове адатације прочеона фасада је добила сецесијско обличје, а лако је установити и исте стилске одлике у ентеријеру главне сале и предворја, степеништа и прозорских отвора на бочној фасади из улице Вука Караџића. Ентеријер осталих просторија и фасада задржао је првобитне стилске карактеристике еклектике, из друге половине XIX века.

Фасада је током 1985/86. године потпуно реконструисана, а остали део зграде је порушен и дограђен је нови објекат зидан фасадном опеком према улици Вука Караџића.