ЗГРАДА ЛЕЊИНОВ ПАРК 13

14. новембра 2016.

Објекат је изграђен 1898. године за Ференца Шимегија, власника тада најмодернијег парног млина у околини, по пројектима Титуса Мачковића који је на објекту применио неоготску стилску оријентацију. Представља последњу у низу од четири палате на северном рубу парка, лоцирана на углу Лењиновог парка (наслоњена на „Леовић палату”) и улице Босе Миличевић, окренута према железничкој станици.

Угаона, једноспратна грађевина, основе у облику ћириличног слова „Г”, је увучена од уличне регулационе линије на којој је декоративна ограда од кованог гвожђа чиме је формирана предбашта.

Власник објекта, сагласио се са пројектантом, да му кућа буде украшена са компилацијом средњовековних готских мотива, јер је и привидна раскош, макар и у лажним материјалима, пружала илузију сигурности и места у друштву.

Фасада из Лењиновог парка је са наглашеним централним ризалитом, са три грандиозна отвора ломљеног, готског лука у приземљу са омањом капијом у централном луку. Стубови који наглашавају вертикализам готике смирено маркирају увучену терасу изнад које се уздиже торањ. Прозори су удвојени, у приземљу са сегментно завршеним опшавом, осим оних на централном ризалиту који су идентични прозорима спратног дела, са опшавом ломљеног лука. Сви прозори имају „Т” поделу окана и тролисну поделу у ломљеном луку.

Угао објекта у приземљу има улаз (накнадно отворен за потребе апотеке) док је фасада на спрату засечена са конзолном терасом наткривеном издуженим пирамидалним торњем прекривеним етернитом.

Фасада из улице Босе Миличевић је са плитким централним ризалитом, са удвојеним отворима готичког лука у ритмичком низу, сведеним профилисаним сегментним и ломљеним опшавом. Над централним ризалитом у кровној зони је мансардни кров.

Дуж целе фасаде доминира хоризонтални венац непримерен готици, али оправдан код „Вермешове” и „Мамужићеве” палате које заједно чине једну целину, а грађене су нешто раније у неоренесансном стилу.

Декоративност објекта наглашена је око отвора, на торњу и у поткровном венцу. У поткровном венцу тече низ конзола, богато заоденут биљном пластиком и тролистом у међупростору. Исти се детаљ јавља и на капителима угаоног дела, а изнад улаза стрши у пластици изведена гротескна животињска фигура. Све је то давало лажни сјај „каменог плашта цветне готике” што је задовољавало потребе богатијих грађана и занатлија тог времена.

Дворишне фасаде објекта су једноставне обраде, различитих отвора, а једино на ризалиту бочног крила доминира један готски прозор, троделне поделе са ломљеним луком изнад кога је мотив „четворолисне” детелине.

Кров је двосливни, прекривен бибер црепом.