ГИМНАЗИЈА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ”

Зграда старе гимназије у Суботици била је изграђена још 1817. године, али је Градски сенат 1895. године донео одлуку о градњи новог објекта, по пројектима Ференца Рајхла, а грађевински предузимач био је Карољ Молцер. Градња је отпочела 1896. године, а објекат је коначно предат на употребу 1900. године. Овај импозантан објекат Рајхл је осмислио у духу позног барока који је доследно применио у декорисању ентеријера.

Објекат је двоспратан, лоциран на углу улица Петефи Шандора и Фелегијеве, тако да се са дијагонално закошеног прочеља пружају два крака објекта, што основи дају облик неправилног латиничног слова „V”. Комплетна архитектонска концепција подређена је важећим законима барока. На уличним фасадама декоративна пластика је сконцентрисана око отвора у виду флоралних и геометријских мотива по етажама, као и на дијагонално закошеном прочеоном ризалиту, која се мултиплицира и по бочним крилима грађевине. Приземни појас целог објекта је рустично обрађен, а вертикализам прочеоног дела наглашавају два масивна коринтска стуба, кружне основе, која се протежу дуж оба спрата. Сам прочеони корпус је заокружен и издигнут, те засведен куполом која је покривена лименим плочицама, а на самом њеном врху изведене су две седеће фигуре које подржавају глобус у средини. Купола је постављена на високом, равном прочељу са лучним прозорским отворима у низу. Раскошном утиску прочеоне фасаде доприноси у приземљу главни улазни портал који нас уводи у репрезентативни део објекта. Као крунска декорација овог корпуса је свакако вајарски решена декоративна целина наге фигуре младића у природној величини у стојећем ставу, рукама ослоњена на барокне линије волута изведених у гипсу. Барокна репрезентативност ивичних ризалита постигнута је ивичним масивним пиластрима, оштре профилације дуж обе етаже са китњастим капителом, у пуној пластици изведеном главом Сатира – гротеске у сплету витичасте флоралне декорације. Ризалити су као декоративне целине наглашени и надвишени равним атикама са пиластрима и отворима. Прозори на бочним крилима су постављени у ритмичком низу, правоугаони су у приземљу и на првом спрату, а на другом спрату су са сегментним луком. Периферна пластика са барокним тимпаноном је наглашена над прозорима првог спрата, док је нешто сведенија над прозорима приземља и другог спрата.

На крају оба крила овог разуђеног објекта су бочне декоративне капије од кованог гвожђа са декоративним флоралним мотивима. Централни део је у унутрашњости са импозантним, широким предворјем и трокрилним барокним степеништем.

Да је пројектант давао пуну важност уметничким занатима, водећи рачуна о естетици и најмањег детаља, очито је присуством изузетних мајстора гипсара, бравара, столара и молера. Нажалост, ни један податак нам не говори имена тих мајстора, а очито је да су у то време, на прелазу векова у Суботици постојале изузетне радионице уметничких заната.

Рајхлов осећај за ликовност и синтезу грађевинских материјала дошао је до изражаја остављајући нам без сумње једно од највреднијих дела свог раног плодног опуса који заузима значајно место међу архитектонским остварењима краја XX века у духу еклектике на ширем подручју ове региje.