НАЈСТАРИЈА КУЋА „КУЋА КАПЕТАНА СУЧИЋА”

15. новембар 2016.

Објекат „Најстарија кућа” са непосредним окружењем налази се у делу заштићеног централног градског језгра Суботице, на Тргу цара Јована Ненада, у непосредној близини Фрањевачке цркве и самостана и представља део старог подручја града. Објекат бележи своје фазе развоја. Најстарији део је настао још средином XVIII века, да би почетком XIX века био проширен и добио облик који и данас има.

Објекат је приземан, формиран у свом габариту у три међусобно повезана крака. Најстарији део је како у свом приземном, тако и у подрумском делу масивних зидова који носе полуобличасте сводове са усеченим високим уским прозорима. Некадашњи трем је такође засвођен, а на своду изнад приземља делимично је очувана пластична декорација. Време настанка најстаријег дела објекта карактерише на овом подручју провинцијски барок, те објекат тако представља сигурно један од веома ретких примера грађанске архитектуре на територији Војводине, очуван у целости. Имајући у виду ове његове историјско-архитектонске карактеристике, вероватно је полуобличасти свод изнад приземног дела био осликан, што ће се утврдити приликом рестаураторско – конзерваторских радова.

У делу објекта изграђеном у другој фази, изнад приземља је класична дрвена таваница, док масивни подрумски зидови носе полуобличасте сводове. Подрум се протеже испод дела објекта у правцу север – југ и наставља се на подрум настаријег дела зграде. У краку објекта изграђеног у другој фази, ка Тргу цара Јована Ненада, такође нема сводова, али су масивни зидови приземља које је у дворишном делу имало и трем са лучним отворима. Двоводни кров изнад целог објекта био је некада покривен шиндром.

Другу фазу објекта с почетка XIX века карактерише на овим просторима закаснели периферни барок са најавом класицизма. Имајући у виду композицију архитектонике објекта, са централно наглашеним ризалитом и грбом у његовој основи, објекат у целости представља у стилском погледу барокну архитектуру.

Објекат „Најстарија кућа” је у целини у лошем стању, како у естетском, тако и у конструктивном погледу. Од времена његовог настанка до данас следио је низ интервенција у смислу презиђивања, преграђивања и других непримерених интервенција, како на објекту тако и у његовом непосредном окружењу. У свом значајном делу који се данас користи за становање, дугогодишњим неодржавањем препуштен је пропадању. На уличном делу објекта, у који су смештени занатски локали, 1980. године обављени су радови на уређењу фасаде, а 1983. године већи део подрума уређен је за дискотеку „МВМ”.

У поступку наведених истражних радова утврђено је да је вредност објекта „Најстарија куће” велика, не само зато што је до данашњих дана остао сачуван у свом основном габариту већ и зато што у свом непосредном, окружењу има сачуване аутентичне остатке споменичког карактера – јужни зид Фрањевачког самостана и фрагмент некдашње улице, сада ограђене баште између објекта и Фрањевачке цркве. Овај податак, поред урбанолошког значаја и значаја самог зида, објашњава уједно и зашто је главна фасада најстарије куће тако оријентисана. Утврђено је, даље, да је приземље објекта трем са полукружним отворима, оријентисан ка дворишту. Првобитни лукови трема су зазидани и непримереним уградњама потпуно девастирали објекат. Основни грађевински материјал „Најстарије куће” је црвена опека и камен неправилног облика. Опека је склона осипању, а местимично су видне и напрслине у сводној конструкцији као и оштећења оригиналне декоративне пластике. Фасаде су малтерисане и, осим уличног дела, потпуно оронуле, а зидна и декоративна пластика у врло лошем стању, са једва неколико сачуваних фрагмената. Јужни зид Фрањевачког самостана, грађен каменим громадама и црвеном опеком, истражен је у свом приступачном делу. Сондирањем му је утврђена висина од око 4 m. Горњи завршни део је уништен, а један део потпуно порушен.