Културна добра

ВОДОТОРАЊ

На северној обали језера Палић су лоцирана три кључна објекта летовалишта-Водоторањ, Велика тераса и Женско купатило. Грађена су на прекретници векова XIX у XX, у духу сецесије „младих” по пројектима будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба из 1909. године. Купалиште је отворено 1912. године. Изграђен је као вишенаменски објекат – Водоторањ, капија летовалишта, и трамвајска станица за електрични трамвај […]
Прочитај више

ВЕЛИКА ТЕРАСА

Велика тераса је централни објекат некадашње бање, како по својој локацији, тако димензијама, архитектури и функцији. Изграђен је у периоду од 1909. до 1912. године по пројектима Комора Марцела и Дежеа Јакаба из 1908/09, архитеката из Будимпеште, у стилу мађарске варијанте сецесије. Локација објекта је уз Алеју формирану од сегединског пута до обале језера, а ближе језеру, на месту где […]
Прочитај више

КОНЕН ВИЛА

Ференц Рајхл (Raichle Ferenc), стваралац препознатљиве архитектуре у граду, у сталном трагању за својим идентитетом, искористио је указану прилику и мада има само један објекат на Палићу, засенио је све остале, наговестио дух новог времена и нову архитектуру. Вилмош Конен (Conen Vilmos), познати суботички индустријалац је 1900. године Рајхлу поверио пројектовање своје виле на једној од најлепших локација Палића, источно […]
Прочитај више

ГРОБНИЦА БЕЛЕ ФАРКАША

Бела Фаркаш, син кларинетисте Акоша Бућкаија и младе певачице пештанске опере Нели Габош, родио се 24. фебруара 1894. године у Ријеци. Презиме Фаркаш добио је удајом његове мајке за суботичког инжењера Јожефа Фаркаша. Свога оца никад није упознао иако је то веома желео. Детињство и младалачке дане провео је у Суботици и на Палићу. Гимназију је похађао у Будимпешти, а […]
Прочитај више

ПРОСТОРНО КУЛТУРНО- ИСТОРИЈСКА ЦЕЛИНА- ПАЛИЋ

Граница просторно културно-историјске целине Палића иде: од западне обале језера, западном ивицом парцела 14014, 14011, 14008, 14006, 14005, 14323, улицом Купалишном, пресеца железничку пругу Суботица-Хоргош (1454), западном ивицом парцеле 14702/1 до Хоргошког пута (1472), Хоргошким путем ка истоку до Брестовачке улице, улицом Лајоша Јоа, прелази улицу Иштвана Кизура у улицу Беле Бартока, Улицом Пионирском до железничке пруге Суботица – Хоргош, […]
Прочитај више

ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

Током прве деценије XX века, станичне постаје уз расуте салаше у околини Суботице добијају своје станичне објекте. Године 1910. израђени су пројекти за типске станичне објекте. Једна од таквих сачуваних и данас у функцији је станична зграда Наумовићево (оновремени Шомчићев салаш). Овај објекат по стилским карактеристикама припада струјањима мађарске варијанте сецесије, која око 1910. године прихвата све више концепције европске […]
Прочитај више

КУЋА КРНАЈСКИХ

Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Временом, уз њу је у дубини парцеле, дограђена соба и летња кухиња у ширини трема, а потом и друге просторије које су биле самосталне зграде. Као карактеристичан споменик народног градитељства северне Бачке и последња изворна кућа панонског типа у некадашњем братственичком шору фамилије […]
Прочитај више

ТРИНАЕСТ БУНАРА

У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена […]
Прочитај више

САЛАШ НА ВЕРУШИЋУ

Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови ископан је бунар и подигнут ђерам. Таква је била пракса свих градитеља, пре него што би започели зидарске радове, обезбедили би воду. Отац садашњег власника је погинуо 1915. године. Домаћица се није удавала и зато су значајне промене на салашу настале тек онда када су […]
Прочитај више

ШТАЛА У БАЧКОМ ДУШАНОВУ

Шталу је пројектовао на прекретници XIX и XX века архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при том није заборавио на функционалност […]
Прочитај више