СИНАГОГА

14. новембар 2016.

Суботичка синагога, завршена октобра 1902. године, дело је сарадника Лехнерових архитеката Дежеа Јакаба (Jakab Dezsö, 1864-1932) и Марцела Комора (Komor Marcell, 1868- 1944), које су Суботичани често ангажовали. Пројекат суботичке синагоге израђен је раније (1900) поводом конкурса за јеврејску богомољу у Сегедину.

Право извођења добио је тамо конзервативнији пројекат Липота Баумхорна (1860- 1932) који је пројектовао ријечку (1902) и новосадску (1903) синагогу. Пројекат Јакаба и Комора откупљен је за Суботицу без конкурса и са незнатним изменама реализован. „Сем уметничке, естетске и материјалне вредности објекат је и у конструктивном погледу јединствен и веома редак у нашиме крајевима. Тесарска конструкција куполе је право инжењерско и занатско ремек-дело, а секундарна конструкција унутрашњих купола и сводова од рабиц конструкције са неком врстом армиранобетонских ребара представља праву реткост у нашим крајевима и с обзиром на време изградње (1902. година) авангардни, а у исто време и веома успешан подухват”, каже др Оскар Храбовски, приликом експертизе 25. X 1976. о стању конструкције зграде синагоге.

У тлоцрту зграда је петокуполна, при чему средиште главне куполе почива на октогоналној челичној конструкцији (осам стубова гвозденог скелета покрива богато декорисан гипсани рабиц). Ови стубови истовремено чине основу њене изузетне конструкције. У горњој зони стубови су међусобно повезани челичним хоризонталним гредама висине 80 cm, које су утопљене у масивни ободни осмоугаони зид од опеке (tambur). Смицањем угаоних челичних греда према унутрашњости, од квадрата зарубљених углова у чијем пресеченим тачкама се налазе челични стубови, створена је правилна осмоугаона основа за ободни зид тамбура. Изнад тамбура разапета је танка рабиц опна куполе дебљине 8-10 cm, чија крутост и носивост су обезбеђене помоћу звездасто распоређених ребара високих 50 cm који при врху има осам, а према подножју куполе се рачвају тридесет и два ребра. Изнад рабиц куполе налази се дрвена конструкција торња, која штити рабиц куполу од временских утицаја и истовремено у спољашњем простору наглашава њен положај. Четири мања торња изнад угаоних делова синагоге успостављају равнотежу маса наглашавајући вертикале четири степеништа Синагоге. Овим начином ослањања централне куполе на стубове, спољашњи зидови су растерећени оптерећења, представљајући зидове опне, опонашајући конструкцију шатора. Тако се цела зграда налази у савршеној статичкој равнотежи.

Објекат је тако пројектован да до најситнијих детаља задовољава потребе литургије. Присутан је логички склад функције и форме, што није карактеристика грађења тог времена и стила.Троделни главни украшени улаз као и јужни и северни споредни улази обезбеђују конфорну комуникацију у приземљу, док посебни бочни улази на све четири стране омогућавају комуникацију са галеријским делом где су обезбеђена посебна места за жене. Са главном фасадом куполе су повезане финим лучним премошћавањем са рељефима у теракоти, везујући се органски са рељефима на атикама. Ова декоративна оплата Синагоге од теракоте изведена је у виду рељефних фризова који прате основну линију рубова фасаде, розета или појединачних рељефа, који формирају хоризонталне венце и низове око отвора, витража или портала. Јединствено осмишљена секундарна пластика високих уметничких квалитета спроведена је доследно у јединственој ликовној концепцији и обради високог рељефа. Сваки и најмањи комад рељефне пластике чини изузетну ликовну композицију у односу на фасаду и орнаментику изведену од других материјала. Лиснате форме у валовитом низу се неизменично смењују са цветовима и плодовима, а по оси су паралелне. Мотиви су карактеристични за мађарску варијанту сецесије-народни мотиви изведени из основних облика руже, лале, пауновог пера и листови који се нижу као семенке располућених плодова.

Ова биљна орнаментика је карактеристична и за ентеријер синагоге, молерску декорацију и пластичну декорацију (бојени орнаменти од гипса), биљни мотиви витража, који се ритмички смењују са симетријом објекта снажно осветљавајући унутрашњи простор јер су постављени један наспрам другог, огледају се као у огледалу, и зид биме са богатим позлаћеним рељефом. Витражи су рађени у радионици познатог витражисте Микше Рота, и прате објекат у свим нивоима, приземље, галерија купола и теме куполе које је испуњено са зракастим витражом из чијег центра се спушта лустер (који је рестауриран и реконструисан 1993. године), а елементи неглазиране теракоте, и глазираних пирогранит елемената израђених у Жолнаи (Zsolnay) фабрици у Печују.

Елементи фасадне декорације на две бочне фасаде су наново израђени у фабрици Жолнаи 1991. године од пирогранита, као и табле 10 заповести које су биле на атикама на све четири стране објекта.

Током Другог светског рата, многи суботички Јевреји депортовани су у концентрационе логоре, те је од пет хиљада Јевреја у Суботици пре рата, остало једва две стотине након завршетка рата. Овако умањена Јеврејска заједница није више имала средстава да се стара о синагоги те је објекат предат граду 1979. године.

Децембра 1980. године накривљена кровна конструкција централне куполе подигнута је хидрауличним пресама у првобитни положај, те је спречено њено даље накривљење и урушавање. Исто тако су и замењени делови оштећене дрвене конструкције, део по део, а и замењен кровопокривач од глеђосаног бојеног бибер црепа, као и двострука калота на врху од лима замењена бакарном у истом облику и орнаментици.

Такође је рестауриран молерај у куполном делу, као и витражи у приземљу, на галерији само мањи витражи, и у куполи сви витражи, у познатој витражерској радионици Станишић из Сомбора. Велики кружни витражи нису ни рестаурирани, а већ су и оштећени и рестаурирани витражи као и молерај.

Суботичка синагога је 1975. године проглашена за споменик културе, а од 1990. године је споменик културе од изузетног значаја. Анализирајући материјализован простор који синагога ствара са својим заобљеним куполастим зидним омотачем, стиче се дојам унутрашњости шатора. Тежња архитеката да од чврстог грађевинског материјала створе амбијент исконског шатора за чување свитака Торе, у овом случају додатно је мотивисана обликовањем архитектуре са националним карактеристикама, у суботичкој синагоги је достигла савршен израз.