ЖУТА КУЋА

15. новембар 2016.

Једноспратна грађевина која формира самостални урбани блок. Са запада је оивичена Штросмајеровом улицом, са југа улицом Максима Горког, са истока улицом Аге Мамужића и са севера улицом Ернеа Лањија. Подигнута је у периоду 1880/83. године као штедионица, Народна банка, по пројекту Титуса Мачковића, градског инжењера и градског предузимача. Грађена је у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. Правоугаоне је основе са подужним фронталним делом оријентисана ка Штросмајеровој улици и монументалним прочељем конципирана по угледу на чувеног Паладија. Прочеоно фасадно платно наглашено је репрезентативним ризалитом, који се протеже од базе до поткровља у два спратна нивоа. Приземни део је наглашен рустичним квадрима, карактеристичних ренесансних палата, док је сокл изведен у виду пропорционалних квадера са благо наглашеном рустиком. Рустични венац прати линију прозорских отвора, који теку у ритмичком низу дуж целе грађевине у приземном делу. Спратни део је равних површина са пластично решеном декорацијом око прозора у виду пиластара и тимпанона, док су прозорски отвори на ризалитима са балустрадом.

На прочељу је централни дрвени касетирани портал са тимпаноном изнад којег се, на спратном делу, у оквиру ризалита уздижу масивни бочни удвојени стубови и четири централна обла стуба са сужавањем према врху и стопама издуженог правоугаоног облика. Базе стубова на фронталном делу имају флоралну орнаментику рађену у ба-рељефу у квадраним пољима. Капители су коринтски, са главама пута. Прозори првог спрата су полулучно засведени и са балустрадом, а над прозорским луковима постављене су удвојене пластично решене мушке и женске фигуре са атрибутима. На северном делу ризалита су две женске фигуре, једна као атрибут у десној руци држи крст, док друга у левој руцу држи
ротулус, а преко колена су јој пребачени окови. У наредној лођи је мушка фигура са шлемом и крилима на шлему и сандалама (Меркур), а у десној руци држи стрелу.

Женска фигура у грчкој тоги, као и све представљене фигуре на ризалиту, у десној руци има чекић, а у левој предмет који се због оштећења није могао идентификовати.

Централна лођа је са две женске фигуре, једна држи преслицу, а друга кутију у виду касе. Над њима је кошница, симбол штедње (објекат је подигнут као зграда банке). У следећој лођи над прозором су две женске фигуре, лева је са отвореном књигом, а десна држи чекић у десној руци, док у левој држи мушко попрсје. Последња лођа је ка југу са две фигуре, мушка са точком и крилом, а женска држи срп.

Прозори другог спрата постављени су на флоралне конзоле са бочним пиластрима и тимпанонима, а отвори су правоугаоног облика. Овај облик прозорских отвора јавља се у ритмичком низу на централном ризалиту.

На зидном платну између два спрата су касетирана поља у виду повеље. Строп балкона, поткровни део лође је касетиран са профилисаним венцем. На конзолама лежи кровни венац са јајастим, зупчастим и флоралним низом који тече око целе грађевине у поткровном делу.

Декоративна атика наглашена је над блоковима ризалита око читавог објекта. Спратни прозори на бочним крилима и на међуризалитном делу су са равним профилисаним натпрозорницима на флоралним конзолама.

Кровна конструкција је на четири воде, са декоративно решеним олуцима и сабирачима воде у лиму.

За време Другог светског рата зграда је била злогласни затвор и мучилиште одакле су многи становници Суботице одведени у друге затворе или на стратишта.

На фасади и у ходника налази се спомен плоча посвећена догађајима која су се збивала у „Жутој кући” у пероду од 1941-1944.