ДВОРАЦ ЗАКО

7. новембра 2016.

Дворац Зако саградили су чланови племићке породице Зако, која Бајшу добија даровницом од 25. јуна 1751. године од аустријске царице Марије Терезије, и од тада је родоначелник ове породице, Стеван Зако, родом из Далмације, капетан у Старој Кањижи, који као и његови потомци носе придевак „от Бајше”. Само осам година касније 1759. године Зако је продао половину Бајше Луки Војнићу, који се као власници Бајше помињу још и 1826. године. На прелазу из XIX у XX век, дворац је у поседу Нандора Вамошера. Иако је адаптацијом првобитна концепција просторног решења грађевине нешто поремећена, чиста и одређена стилска припадност у којој је објекат изведен, настала је под утицајем идеја класицизма и својим изразом допуњује архитектонско стваралаштво ове епохе. Судећи по извесним декоративним елементима, дворац је изграђен истовремено када и православна црква 1818. године, а ктитори су такође били чланови породице Зако. Дворац се налази непосредно у близини цркве и чини се да је некада постојала стаза која је непосредно спајала два објекта.

Дворац је правоугаоне основе са троугаоним тимпаноном на главној фасади, малим портицима на бочним фасадама и великим, рекло би се, измењеним портиком са терасом на дворишној фасади окренутој парку. Портик са стране парка има три дорска стуба између којих су троугаони тимпанони од којих је оригиналан онај који је на средини фасаде, док је леви бочни дозидан. Прозори су равног завршетка са опшавом, а изнад тече равно профилисани кровни венац. На једном прозору бочног портика очувао се оригинални декоративни гитер од кованог гвожђа. Десно од дворца су остаци велике зидане капије са ступцима-пилонима на којима је по једна ваза.

Кров је интересантног облика, рекло би се једна врста мансардног крова, покривен је етернит плочама. На крајевима подужег дела, где почиње усек крова налази се је по једна ваза (очувана је само на једној страни) и истог је облика као на цркви. Зграда која се налази на десној страни од дворца и која је некада била у саставу имања, има основу на лакат и на дворишној страни уз ходник – ганг, високо лучно завршене и застакљене отворе. По висини крова, облицима прозора и пластици око прозора, претпоставља се да је овај објекат настао истовремено са дворцем или нешто касније. Зграда је зидом спојена са зиданом капијом дворца.

Дворац Зако је изгорео 2000. године.