РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА УЗНЕСЕЊА БОГОРОДИЦЕ

7. новембра 2016.

Римокатоличка црква Узнесење Богородице с позно барокним стилским одликама, грађена је између 1760. и 1770. године. Изграђена је даровањем племићке породице Војнић која је племићки лист и грбовницу добила 1741. године, а 1759. откупљује од породице Зако половину Бајше.

Црква је обликована као једнобродна грађевина са споља петостраном, а изнутра полукружном апсидом и санктуаријем који је нижи од наоса. Сакристија је припојена уз леву страну. Уз подужне зидове наоса изведена су по два наглашена пиластра на које належу лукови који носе сферне сводове. Тиме је добијен разуђени унутрашњи простор подужно подељен на травеје. На западном делу цркве је звоник са широким, лучно завршеним прозорима. Хор је новији, на танким, гвозденим стубовима који су врло једноставних облика. На прочељу је изведен ризалит фланкиран пиластрима. Изнад главног улаза у храм је постављен рељефно обликован грб. Бочне фасаде храма израђене су без икакве пластике, само су око прозора једноставни оквири и једноставан солбанк. На површини звоника су два мања прозора један изнад другог. У цркви су два надгробна споменика ктиторске породице. Икона Вазнесење Богородице, рад је Јожефа Шмита из 1816. године. Приказана је Богородица у клечећем ставу, у полупрофилу на десно, раширених руку. Доле десно је анђео, раширених руку и крила, окренут леђима гледаоцу. Између ове две главне фигуре су две главе анђела на облацима. Став фигура, изрази, нагли покрети, контрастни колорит, односи светлог и тамног остварени су у барокним реминисценцијама.

На десном бочном олтару је слика јеванђелисте Матеје, рад непознатог аутора. Светитељ је приказан у стојећем ставу, са јеванђељем на постаменту, иза њега је анђео. Подаци о времену израде и аутору нису могли бити одређеније донесени.

Четрнаест слика Via crusis су оригинални сликарски рад, настао око средине или у другој половини XIX века. Коректан цртеж, богате и сложене композиције, фигуре у слабије наглашеном сфумату, колорит претежно хладних тонова, пригушен сивом, све то подсећа на радове домаћих мајстора половине XIX века нпр. Јована Клајића, али је овде све умереније, занатски боље.

Кип Богородице са Христом – израђен је у дрвету. Богородица држи у десној руци кратки скиптар. По стилизацији линије, по облику скиптра, може се закључити да је рад из XVIII века, мада је обнављан, пребојавањем и лакирањем изгубљена оригиналност.

Распеће Христово – такође је рад у дрвету. По типу Христовог лика, тканини око бедара, линије фигуре, рад би се могао датирати у XVIII век.

Путир је од позлаћеног сребра, класицистичке концепције. Основа је правилан круг, на постољу је главни орнамент астрагал и стилизовани лист, палмете, затим фриз прстенастих облика који се један за другим покривају, иза тога је астрагал. Старија монстранца, од мање племенитог материјала, могуће позлаћена, има облик постоља и орнаменте на њему у стилу рокаја. Није извесно да ли су ове монстранце (такође су констатоване и у римокатоличкој цркви у Оџацима) серијски радови XVIII века, или друге половине деветнаестог века.

Крстионица и проповедаоница су, судећи по пластичким резбареним украсима, вероватно радови из XIX века.