МАНОЈЛОВИЋ ПАЛАТА

14. новембра 2016.

У низу палата које ће у задњој деценији XIX века бити подигнуте у тада већ главној улици града, данашњи Корзо, Титус Мачковић је пројектовао 1881. године најамну палату за Самка Манојловића.

То је једноспратни угаони објекат основе у облику правоугаоника, изграђен у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. У приземљу су пословни простори, а спратни део је намењен становању. Прочеље је извучено на регулацоиону линију улице и поштујући основне принципе ренесансне архитектуре симетрично конципирано. На фасадама се уочава ритам и хармонија отвора и пуних маса које доминирају, дајући објекту карактеристичну масивност. Прочеље маркирају два бочна ризалита. Код обраде приземља архитекта примењује познату ренесансну рустичну обраду у виду квадера, која са једноличним низовима лукова мало подсећа на римски аквадукт, док је фасада спратног дела смиренија хоризонталне поделе фугама.

У централном делу приземља постављена је двокрилна репрезентативна капија, касетирана са лучно завршеним надсветлом и лепо обрађеним заштитником изведеним од кованог гвожђа. Капију маркирају два стуба кружног пресека са јонским капителима који подржавају профилисани тимпанон. На косине тимпанона су постављене две раскошне лежеће фигуре изведене у пуној пластици. Овај детаљ ће постати препознатљив за Титуса Мачковића, а резултат је инспирације коју је црпио архитекта у Микеланђеловом опусу.

Поред хоризонталне поделе венца, богате биљне и геометријске орнаментике, која дели приземље од спрата и снажно истакнутог венца стрехе, на објекту је изражена и вертикална подела пиластрима класичне обраде која је са хоризонталном поделом у савршеној равнотежи.

Ризалитне партије спратног дела носе богатију декорацију и на њима су постављени балкони које подржавају масивне декоративне конзоле чији се доњи део завршава формом у облику шкољке.

У поткровљу тече низ конзола, зупчасти низ те низ астрагала, а испод је поље са преплетом богате биљне орнаментике са неизменично постављеним маскама.

Бочна фасада према улици Владимира Назора је једноставније обраде и умереније декорације.

Објекат се одликује још репрезентативним степеништем богато осликаним. Декоративна уметност ренесансних палата које су биле извориште надахнућа мајстора који је радио на овом објекту достигла је свој врхунац као логично и хармонично јединство архитектуре, скулптуре и сликарства.

Иако је унутрашња декорација богата, примењивана је смишљено само на одређеним деловима објекта.

На истој парцели око 1884. године подигнут је један мањи помоћни објекат намењен за складиштење житарица.