Културна добра

АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ ГРАДИШТЕ

Налази се око 7 km северозападно од Кикинде, у правцу Иђоша. То је утврђено насеље са бедемима од насуте земље, познато као „Словенски град”. Било је настањено још у неолиту, а са прекидима живот се одвијао све до раног средњег века. Остаци неолитског насеља констатовани су над самим ушћем речице, на најужој и највишој тачки Градишта и у ближој околини. […]
Прочитај више

ЗГРАДА БИВШЕГ Н.О.О.

Зграда је подигнута 1834. у центру насеља, у духу класицизма. Приземна је, подужне правоугаоне основе. На главној фасади је троделном поделом зидног платна образован отворени трем, са четири стуба и два полустуба, као и два бочна ризалита које украшавају лизене. На бочним фасадама су троугласти забати са по два готска прозора између којих је смештен још један лажни, исто обликован. […]
Прочитај више

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ОЦА НИКОЛАЈА

Српска православна црква св. оца Николаја у Башаиду је саграђена 1833. године као једнобродна грађевина са звоником који се подиже из прочеља. Портик је компонован од четири дорска стуба надвишена тимпаноном и орнаментом у фризу, у виду триглифа и метопа. Бочне фасаде рашчлањене су пиластрима између којих су дубљи усеци у облику ниша са касетираним луковима. Као архитектонско остварење црква […]
Прочитај више

ВЕТРЕЊАЧА

Осамдесетих година XIX века, у атару Орома радило је 11 ветрењача. На крају XX века остала је само једна, такозвана „bajus” ветрењача, која је изграђена шездесетих година XIX века. На сандуцима за брашно је био урезан датум изградње. Ветрењача је раније стајала у Ушторки. Њен власник, надајући се бољој заради, унутрашњу опрему млина је демонтирао и пренео на Велики пут. […]
Прочитај више

ПРАВОСЛАВНА ШКОЛА

Објекат је изграђен 1854. године, као „Нова српска православна народна школа”, средствима црквене општине. Грађена је као приземни објекат правоугаоне основе, постављен на углу двеју улица, са функционалним решењем основе у којој се по дужини издвајају учионички део и учитељски стан потпуно одвојен од ученичког дела пролазом од улице ка дворишту. У скромној декорацији фасада видљив је утицај класицизма. Поред […]
Прочитај више

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА

Насеље Мартонош се први пут помиње у писаним документима половином XIV века. За време турске доминације овим крајевима, насеље је забележено у дефтерима 1554. године. У периоду после одласка Турака, Мартонош је постао војно-граничарско насеље у саставу Потиске војне границе. Од 1774. године насељавају га Мађари. За време Ракоцијеве буне од 1703-1711. године и у време буне 1848. године, насеље […]
Прочитај више

КАПЕЛА НА ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ

Из Записника са седнице Црквеног одбора српске православне црквено школске општине у Мартоношу, одржаном 28. фебруара 1896. године сазнајемо да је по жељи Наташе (Нате) Шећеров, рођене Добрички у Мартоношу, дозвољена градња капеле посвећене Великомученику Георгију на православном гробљу у Мартоношу. Како Наташа Шећеров није имала потомака, а од 26. године је остала удовица, опуномоћила је свога нећака Влајка Угљешина […]
Прочитај више

ВИГАДО

Убрзаним развојем грађанске класе крајем XIX века се јавила тежња за боравком у природи, те су се по угледу на градове Европе формирали народни паркови, излетишта, летовалишта и бање. На југоисточном ободу насеља Кањиже је већ седамдесетих година XIX. века уређен Народни парк (Néppark). Плански формиране цветне леје, травњаци и дрвореди који су пружали пријатну хладовину за одмор, шетњу и […]
Прочитај више

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА

Према Летопису Српске православне црквене општине у Кањижи, прва црква подигнута је на месту ушћа потока Киреш у Тису, а била је грађена од плетера. Срби су је подигли након доласка у ове крајеве, Великом сеобом под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. На месту старог храма 1773. године започета је градња нове цркве од тврдог материјала, по типском пројекту Бечког двора, […]
Прочитај више

ДВОРАЦ ГРОФА КАРАСА

Каштел Карас у Хоргошу саграђен је за чланова породице Карас, након што је пустара Хоргош 1764. године издвојена из Војне крајине. Једну половину поседа откупио је Мартонош, а другу су поделили Зигмонд Андрари и Миклош Карас, главни бележник Сегедина. Карас је 1751. године откупио Андраријев део и почео са насељавањем овог дела пустаре. Градња цркве уследила је 80-тих година XVIII […]
Прочитај више